Evropa do 2050. diše punim plućima

Evropska komisija podseća, ovih dana, da je važnije nego ikada stvoriti ekonomiju koja neće ugušiti planetu. Zvuči jednostavno: smanjiti potrošnju energije i umanjiti efekte staklene bašte. Međutim, i stručnjaci i laici postavljaju pitanje: kako to postići?

Evropska komisija je takođe nedavno završila rad na smernicama strategije drastičnog smanjenja emisije štetnih gasova do 2050. godine. Cilj je izboriti se sa klimatskim promenama a u isto vreme, što je više moguće, osigurati kvalitetan život Evropljanima. Zvuči gotovo kao nemoguća misija. Ipak, u Evropskoj komisiji su uvereni da se oba polja mogu zadovoljiti. Rešenje bi trebalo tražiti u formuli smanjenja potrošnje energije i proizvodnje štetnih gasova za 80 odsto tokom narednih 40 godina.

„Mnogo je stvari koje nam omogućava dostupna tehnologija i još uvek možemo, ukoliko odmah krenemo u posao, kvalitetno i zdravo živeti. Ako započnemo odmah, možemo imati laganu, neosetnu tranziciju prema budućnosti”, uverava evropska komesarka za klimatske promene Koni Hedegard.

„Polovina posla koji treba da uradimo je na efikasnosti trošenja energije. Samo moramo da budemo pažljiviji u načinu njenog trošenja, što će nam, naravno, sačuvati i novac”, smatra ekonomista lord Nikolas Stern iz londonske Ekonomske škole, a prenosi Glas Amerike.

Da je reč o projektima koji su dostupni svima, a ne samo ekološki svesnim bogatašima, govori i primer iz Belgije takozvanih pasivnih kuća, kakve počinju da se grade širom Evrope.

„Ovaj projekat bi trebalo da pokaže da ’pasivne kuće’ nisu samo kuće za bogate, one su dostupne svima. Ljudi ne treba da proširuju potrebe za energijom ili da neodgovornost prema planeti pravdaju rečima – preskupo je, nije za mene”, objašnjava arhitekta Kventin Vilbaut.

Gradnjom 20 ovakvih kuća odjednom građevinari su snizili cenu u odnosu na tradicionalne kuće. Prednost ovakvih kuća je da im, u odnosu na tradicionalne, treba čak 90 odsto manje energije za grejanje.

„Dobio sam prvi račun za struju. Ne samo da je niži od prethodnih, već ne moram da plaćam gas”, ponosan je Kristijan Bekart, vlasnik jedne „pasivne kuće”.

Ovo je samo deo onoga na šta ukazuju u Briselu kao put napred. Sada su već uvereni da će se Evropljani, živeći na pametniji način nego do sada, u najskorije vreme voziti električnim automobilima, kao i onim na biogas.

Međutim, da bi se do toga stiglo potrebno je dosta posla, ulaganja, projekata i zajedničke volje. Zato u Briselu insistiraju da svaka od evropskih članica sačini sopstvenu strategiju pametnijeg ali i lagodnijeg života svojih građana, života koji neće biti pretnja prirodi i budućnosti.