Makron mogući naslednik Lajenove

Francuski predsednik Emanuel Makron mogao bi, posle isteka mandata u Jelisejskoj palati 2027. godine, da nastavi političku karijeru u vrhu Evropske unije, uključujući i mogućnost da bude kandidat za predsednika Evropske komisije, ocenio je politikolog Andrej Kortunov, akademski direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove.

Kortunov je, u izjavi za ruske medije, naveo da je promena u vrhu izvršnih struktura EU u narednim godinama gotovo neizbežna, ali i da će naslednik Ursule fon der Lajen preuzeti funkciju u izuzetno složenim političkim okolnostima.

„Njegov predsednički mandat ističe sledeće godine, a ne može da se kandiduje za treći mandat, tako da možda već razmatra karijeru u evropskim strukturama. Mislim da verovatno nije jedini kandidat. Mogu se pojaviti i druge ličnosti, ali u svakom slučaju budući šef Evropske komisije imaće težak posao”, rekao je Kortunov.

On je ocenio da bi pitanje naslednika Ursule fon der Lajen moglo da postane jedna od ključnih tema unutar Evropske unije, naročito zbog rastućih podela među državama članicama, sporova oko finansiranja Ukrajine, migracione politike, ekonomske konkurentnosti i odnosa prema Sjedinjenim Američkim Državama.

Govoreći o mogućnosti da aktuelna šefica evropske diplomatije Kaja Kalas jednog dana preuzme Evropsku komisiju, Kortunov je izrazio skepsu. Prema njegovoj oceni, funkcija predsednika EK podrazumeva ne samo prepoznatljiv politički profil već i oslonac u nekoj od velikih evropskih država, što Kalasova, kao predstavnica Estonije, nema.

Kortunov je dodao da je Kalasova, i kao visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, do sada pokazala ograničene rezultate, posebno u nastojanju da oštre političke stavove prema Rusiji pretvori u jedinstvenu i održivu politiku cele Unije.

Ursula fon der Lajen nalazi se na čelu Evropske komisije od decembra 2019. godine, a drugi mandat započela je u decembru 2024. Prema ranijim navodima evropskih medija, ona ne namerava da se 2029. godine kandiduje za treći mandat, kada će imati 70 godina.

Ukoliko se takve procene potvrde, pitanje novog predsednika Evropske komisije moglo bi da otvori novu borbu za uticaj između najvećih država EU, pre svega Francuske i Nemačke, ali i da pokaže u kom pravcu će se kretati politika Brisela posle ere Ursule fon der Lajen.