Измене према Европи

Европска унија је подржала устав Србије, поручујући да први закон ове земље представља корак ка интеграцији у Европу и да ће његовим доношењем бити испуњен део критеријума за чланство у Унији.

А, колико је Србија подржала Европу и њене стандарде у својим другим, нижим законима од устава? С обзиром на то да она сада, у овој фази односа са Бриселом, заиста не мора да хармонизује своје законодавство са европским прописима – прилично. Али, имајући у виду оно што је надаље чека, поготову од тренутка потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, када ће од ње бити захтевано и строго контролисано усклађивање са европским правним поретком – она је тек на почетку тог изузетно обимног посла.

За унутрашње тржиште

 "Пакет европских закона" отвара се (према ставовима из "европског партнерства") по одређеном редоследу. Постоје, наиме, приоритетне области које најпре треба да буду законодавно усклађене са европским стандардима, како би све то заједно најпре довело до функционисања унутрашњег тржишта. Шест кључних области испреговаране су – према речима Јелене Поповић, начелника Одељења за хармонизацију закона са прописима ЕУ у Канцеларији владе Србије за придруживање Унији, у фебруару ове године, у другој техничкој рунди преговора са стручњацима Европске комисије, а реч је о законима о конкуренцији, државној помоћи, заштити потрошача, јавним набавкама, стандардизацији и техничким прописима, као и о интелектуалној својини.

Кратак пресек до сада урађеног, с тим у вези, гласи: већина поменутих аката заправо је донета, мада не и до краја усаглашена са европским прописима, па ће неки од њих морати да буду или допуњени или измењени.

Што се тиче Закона о конкуренцији, једног од тих битних аката на којима инсистира ЕУ, а који треба да омогући отварање слободне конкуренције и да створи климу каква постоји на европском тржишту, усвојен је у Скупштини прошле године. На основу њега формирана је и Комисија за заштиту конкуренције. Али, поменутим законом није обезбеђено да та комисија буде независна и у томе што  би имала могућност изрицања адекватних казни у случају повреде конкуренције (сада то раде надлежни прекршајни органи). Због тога је неопходно да овај закон буде промењен.

Закон о заштити потрошача такође је усвојен лане, али има фалинки. Проблем је што садржи махом декларативне одредбе о заштити права потрошача, а не и решења о томе како и под којим условима ће та права бити заштићена. Имајући у виду, пре свега, то колико се потрошач цени на европском тржишту, овај акт ће, такође, морати на дораду.

Затим, ту је и Закон о јавним набавкама, трећи из овог сета који је усвојен прошле године, а опет, у извесној мери, одступа од европских стандарда. Иако је већ једном допуњаван, поново ће морати пред посланике, између осталог, и због тога што предвиђа да против одлуке Републичке комисије за заштиту права понуђача може да буде покренут спор пред управним судом – судом који још не постоји.

Из две области Србија је, међутим, преузела прописе раније донете на нивоу државне заједнице: шест закона из области стандардизације и техничких прописа, као и четири закона из области интелектуалне својине. Што се тиче првопоменутих аката, Поповић наводи да ће ту бити преузето много европских директива. Прва у том извлачењу биће директива о грађевинским производима, за наш извоз, свакако, од изузетне важности.

И на крају, закон о државној помоћи, који треба да омогући правилну доделу субвенција, тренутно је у фази израде.

–Све у свему, суперрезултат – подвлачи Поповић, посебно објашњавајући да тих шест области треба да представљају, заправо, споразум о отварању зоне слободне трговине. Још конкретније, реч је о слободном протоку робе и нашем извозу, па је ,,веома важно да их на време усагласимо са европским прописима".

У јавности се, иначе, помињу друга поља у којима ће ЕУ, наводно, до краја затегнути "конце". Рецимо, да неће бити потписивања споразума док се не изаберу омбудсман и државни ревизор. Али, наши извори потврђују само да на томе ЕУ засад –"инсистира".

Добровољно усаглашавање

Иначе, Акционим планом за хармонизацију закона Републике Србије са прописима ЕУ за 2006. годину, усвојеним у марту ове године, било је предвиђено усвајање 43 закона, међу којима су и прописи преузети из прошлогодишњег владиног програма. Од тога, закључно са септембром (када је Канцеларија доставила и редовни извештај влади о томе шта је завршено), утврђено је осам законских предлога, а Скупштина је, од тога, усвојила три акта – Закон о пољопривредном земљишту, Закон о телекомуникацијама и Закон о личној карти.

Значи, пет законских предлога, који су припремљени за усвајање, а, ипак, нису донети у протеклом периоду, биће, највероватније, остављени будућем парламенту у аманет.

Поповић истиче да пре потписивања споразума са ЕУ немамо никакву формално-правну обавезу да доносимо законе у складу са европским прописима, већ да се овде, заправо, ради на тзв. добровољној хармонизацији.

Када, пак, потпишемо споразум са Унијом – који ће тада захтевати усаглашеност наших закона са европским правним поретком – Европска комисија ће редовно пратити испуњавање наших обавеза на овом плану. Тада ће они правити и табеле усаглашености: – Ићи ће, буквално, члан по члан, њихова уредба, наш закон, па табела, па њихов члан, па наш члан, да се тачно види колико је домаћи закон усаглашен и зашто није.

--------------------------------------------------------------------------

Заједнички превод прописа ЕУ

Канцеларија Владе Србије за придруживање Европској унији и Министарство за европске интеграције Црне Горе утврдили су текст Меморандума о међусобној сарадњи у приступању ЕУ. Меморандум ће, како сазнајемо од Срђана Мајсторовића, заменика директора српске канцеларије, бити потписан у наредних месец дана.

Овим документом биће обезбеђена сарадња Србије и Црне Горе у области усклађивања домаћег закона са европским правом, затим у изградњи државних институција, у обуци државних службеника, као и у комуникационим активностима.

Меморандум о таквој сарадњи Србија је већ потписала са Мађарском, Хрватском и  Чешком. У току су разговори са Македонијом, а са Босном и Херцеговином важи још раније потписани међудржавни уговор.

Иако је јасно да је овде, пре свега, реч о исказивању наше спремности да прихватимо оно што Унија од нас тражи – регионалну сарадњу у области европских интеграција – питали смо нашег саговорника да ли је текст меморандума по нечем специфичан.

На то питање Мајсторовић је одречно одговорио. Једино је изузео област која се односи на превођење акија (европског правног поретка), објашњавајући да земље балканског региона које су на почетку процеса придруживања ЕУ, имају снажан интерес да заједно приступе сложеном послу превођења око 100 хиљада страница правних прописа Уније. Зато, Канцеларија Владе Србије, црногорско министарство и њихове колеге из БИХ настоје да "приволе" Европску комисију да им омогући да што пре крену у заједничко превођење европских прописа. Тиме би ове државе "значајно уштеделе на времену и средствима" неопходним за то.