Одложен разговор о имовини СФРЈ

Састанак земаља наследница СФРЈ, посвећен подели заједничке имовине, који је био заказан за данас у Сарајеву, отказан је на захтев Србије, изјавио је агенцији Бета представник Србије у Комисији за сукцесију Гашо Кнежевић.

Он није желео да каже зашто је Србија тражила одлагање састанка, наводећи да је „било разлога”. То је био шести понуђени термин одржавања састанка у Сарајеву који је на захтев Србије отказан. Комисија се није састала више од годину дана.

Према ранијим оценама Кнежевића, у процесу сукцесије најдаље се отишло у подели државне имовине, подела дипломатско-конзуларних представништава није решена, док је најспорније питање војне имовине. Када је реч о дипломатско-конзуларним представништвима, до сада је од 123 спорна објекта распоређено само пет, а договорена је подела још 42 амбасаде, али Србија инсистира да препуштање зграда почне тек када се постигне договор о целокупној имовини.

„Успели смо да се, на папиру, договоримо око расподеле некретнина махом у европским земљама. Проблем је што бивше републике нерадо хоће да преузму објекте у неатрактивним земљама, у које је Србија годинама улагала огромна средства”, изјавио је раније Кнежевић.

Како је раније рекао помоћник министра финансија Босне и Херцеговине Зенит Келић, на састанку у Сарајеву требало је да се разговара о целокупној имплементацији Споразума о сукцесији, а посебно је требало да се разговара о питању мешовитих банака.

Једно од важних међусобно нерешених проблема Србије са бившим југословенским републикама јесте питањеимовине и решавање имовинских права, указује др Дејан Јововић, саветник у Бироу за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије.

– Споразумом о сукцесији СФРЈ, потписаним у јуну 2001. године, предвиђено је да се расподела државне имовине изврши према принципу дасва непокретна имовина СФРЈ припадне државама наследницама на чијој се територији она налази. Правна лица, власници непокретне имовине, према овом споразуму – анекс Г, задржавају право власништва (према стању из 1990) без обзира на чијој је територији та имовина.Међутим, Хрватска, као и још неке бивше ЈУ републике,није поштовала овај принцип – каже Јововић.

Хрватска је још 1991. године, пре ступања на снагу Споразума о сукцесији, донела Уредбу о национализацији српске имовине, којом је пренела власништво на државу Хрватску. Под утицајем међународне заједнице, Уредба је повучена, али је већим делом та имовину већ била продата пре правоснажности Споразума о сукцесији, подсећају у Бироу ПКС.

Према проценама Дирекције за имовину Републике Србије, вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа, али и локалних самоуправа у Хрватској у тренутку распада СФРЈ,износила је 1,8 милијарди евра, а хрватских у Србији око 800 милиона евра. Хрватски фонд за приватизацију тврди да је пописао 319 објеката на која полажу право фирме из Србије. Од тога је 158 продато, 30 додељено на коришћење, за 40 зграда се воде спорови, а 91 објекат је слободан. У Дирекцији за имовину Србије, међутим, незванично тврдеда српске фирме имају више од 400 објеката у Хрватској.

Српске фирме, које имају највећу имовину у Хрватској су: некадашња Југобанка, Генекс (37 станова и неколико хотела и одмаралишта), Железнице Србије, НИС (преко 30 бензинских пумпи, одмаралишта и удео у Јадранском нафтоводу), „Тигар”, „Путник”, „Центротекстил”, ЕИ Ниш, „Вино Жупа”, „Инекс”, „Утва”, СИЗ за заштиту деце из Апатина и др.

Средином јуна 2008. године Влада Србије је донела Уредбу којом се омогућава продаја имовине хрватских, словеначких и БиХ компанија, које су раније пословале у Србији. Ова уредба, као и расписане аукције за продају фирми бивших република СФРЈ, била је привремено обустављана, па је у новембру 2008. године донета нова уредба.

Новом уредбом предвиђено је да у року од три месеца друштвено предузеће у Србији чије је седиште билоу бившим републикама СФРЈ, споразумно уреди правне односе са оснивачем из тих република. После овог рока, уколико се не постигне споразум, надлежни орган Србије ће спровести поступак приватизације.

На ову уредбу су уложиле протест Хрватска, Словенија и БиХ, први пут у јуну 2008. године, када је донета, а Хрватска је протест поновила крајем децембра исте године, после доношења нове уредбе. Уредба јенеколикопутапродужаванаи важидокраја јуна 2011. године. Влада Србије је до тада продужила рок за достављање захтева за утврђивање власничких удела у друштвеним предузећима чији су оснивачи фирме из бивше Југославије.

Како је својевремено речено у Министарству економије Србије, продужење рока односи се на фирме које до сада нису подносиле захтеве за утврђивање власничких удела.Та предузећа имаће рок до 30. септембра ове године да Министарству економије и Агенцији за приватизацију доставе нацрт споразума о уређењу имовинско-правних односа са фирмама оснивачима из бивше Југославије.

А. Микавица