Врањанци призивају инвеститоре

Врање – Из суморне привредне слике Пчињског округа, где сваки пети грађанин нема посао, а на многе некада велике фабрике транзиција је ставила катанац, донекле одудара Врање. У административном центру овог дела Србије постоје примери успешно приватизованих предузећа, мали бизнис се буди, а локална самоуправа настоји да привуче инвеститоре, посебно у туризам који би могао да буде главни адут овог места. У томе ће, како верују општински челници, потпуно успети када се изгради Коридор 10 као и гасовод. До тада, у Врању моле државу да повећа стимулације за упошљавање нових радника.

Град са светлом индустријском традицијом, у којем се цигарете праве 130 година, према речима Будимира Михајловића, начелника Пчињског округа, суочава се с последицама приватизације. Врање, које је после израсло у значајан центар фабрике обуће, текстила и намештаја, после својинске трансформације задесило је посртање некадашњих гиганата.

– Индустрија обуће „Коштана” је нестала у приватизацији, а „Јумко”, који је некад упошљавао 12.000 радника, има само 1.800 запослених – наводи Михајловић.

У несразмери са овим наводима, „Алфа плам” је у приватном власништву постао значајан извозник, док некадашња „Дуванска индустрија Врање” – данас „Бритиш америкен тобако” – такође успешно послује. Биланс донекле поправљају и поједини успешни мали привредници, тако да је у граду који броји око 90.000 становника просечна нето зарада Врањанаца 290 евра.

Интерес Врања, како каже Мирољуб Стојчић, градоначелник, јесте да се искористе туристички потенцијали попут Врањске бање, којој је недавно враћен статус општине и лечилишта, као и планине Бесна Кобила.

– Улагачима који отворе нова радна места, локална самоуправа нуди привремено ослобађање од бројних градских такси. Постоје и локације спремне за инвестиције. Треба рећи и да је досадашњи привредни биланс допринео да НАЛЕД прошле године прогласи Врање општином са повољним пословним окружењем. Када је реч о инфраструктурним пројектима, скором изградњом бране „Првонек” за наредних сто година биће решен проблем водоснабдевања града – објашњава Стојчић.

Да је ситуација ипак далеко од идеалне, сведочи Игор Андонов, Стојчићев заменик. Он каже да упркос повољним условима које град нуди инвеститорима, држава треба да помогне тако што ће Врање да уврсти у подручја од посебног интереса за Србију.

Општина се већ обраћала прошле године влади Србије са молбом да се измени Уредба о условима и начину привлачења директних инвестиција, по којој Врање за сваког новозапосленог може да добије државну субвенцију од 2.000 до 5.000 евра. Локална самоуправа тражи да град буде уврштен у подручја од посебног привредног значаја и самим тим да буде премиран у складу са таквим статусом.

– Све док не будемо изједначени с развијеним општинама по субвенцијама, наша привредна трка са њима наликоваће трци на којој противник стартује са предношћу од сто метара, а дозвољено му је да попије десет таблета допинга, док нама који смо од почетка у заостатку, дају једну-две пилуле – објашњава Андонов.

Д. Буквић