Духови садашњости прете БиХ

Учесници самита у Карађорђеву су после сусрета рекли да су се обрачунали са „духовима прошлости” и окренули будућности. Како ће према Вашим информацијама изгледати та будућност и шта ће бити основни правци деловања Србије?

Уз резерву да вам одговарам пре увида у најављено заједничко саопштење, као и саморазумљиву чињеницу да нисам обавештен о суштински важним појединостима познатим само његовим учесницима, склон сам да тврдњу о обрачунавању с „духовима прошлости” примим као део пригодне реторике срачунате на појачавање њеног медијског ефекта. Чини ми се да су „духове прошлости” заједно поменули господа Изетбеговић и Комшић, а не и сви учесници састанка. Мислим да је за будућност БиХ важније обрачунавање с „духовима садашњости”, јер се они у неким политичким главама нимало не разликују од „духова прошлости”. Реч је, заправо, о прошлости која траје и чија је будућност постала беспомоћни талац. Мислим да је на основу једног трилатералног састанка, чак и на овако високом нивоу и у доброј атмосфери, незахвално очекивати неке спектакуларне продоре у решавању озбиљних политичких, структурних и моралних проблема у БиХ.

Да ли је изјава председника Бориса Тадића да Србија никад неће подржати референдум о подели БиХ, заправо кључна порука овог састанка или бисте издвојили неку другу тему као водећу?

Неко ће у први план „извући” ту изјаву, односно тај сегмент изјаве председника Тадића, а неко пак ону Изетбеговићеву, у вези са Санџаком, да је „са дезинтеграцијама на Балкану завршено”. Све зависи од мотива и тачке гледишта, а политичари морају узимати у обзир све интересе и све тачке гледишта, како би највише постигли у залагању за оно што у датом тренутку сматрају најбитнијим за интересе које заступају. Ни референдум који би водио подели БиХ, а ни аутономија Санџака нису, уосталом, актуелни. Ако је судити по првим извештајима са скупа, мени се важнијим чини закључак о немешању у унутрашње ствари БиХ, затим чињеница да није усвојена никаква унапред припремљена декларација (не знам, додуше, како ће изгледати заједничко саопштење), као и да је на састанку учествовало Председништво БиХ у пуном саставу и капацитету. Лако свакако није било.

Како бисте поређали приоритете за решавање отворених питања после овог састанка?

Зависи на која отворена питања мислите, има их много и на разним нивоима. У општем смислу, најважније би било да се спољни чиниоци окану тенденциозног уплитања у унутрашња питања БиХ и да се, као учесници овог скупа, определе за конструктивну подршку њеном првенствено економском развоју. Турска као да је то почела да увиђа. Унутар БиХ ваљда ће коначно сви схватити да је идеја унитаризације ове особене државне заједнице трију народа бесперспективна и контрапродуктивна.

Како процењујете да ће се развијати ситуација са хрватским захтевом за ентитет?

Да је то, иначе сасвим легитимно питање, било разматрано на скупу, вероватно би му присуствовао и Иво Јосиповић. Не бих се зачудио да се у једном тренутку одржи и неки четворни састанак, рецимо у Сплиту. И тамо је било духова и вампира.

Б. Митриновић