Топли извори чекају нове идеје

Нафтна индустрија Србије победила је на тендеру расписаномод општине Бечеј за израду хидротермалне бушотине која ће помоћи да се термални извори убудуће више користе за градњу бања и аквапаркова, чиме би се коначно ставила тачка на наше лоше навике слабог коришћења извора топле воде за загревање просторија или у пољопривреди за стакленике.

Подаци говоре да Србија користи мање од половине потенцијала геотермалних вода, с којим би се покрила петина годишњих потреба за топлотном енергије.

Бушотина на којој ће радити НИС односно „Хидросонда”, лидер у изради термалних и истражно-експлоатационих бушотина и бунара за водоснабдевање, достићи ће, потврђују у НИС-у, планирану дубину од око једног километра, даваће 20 литара топле воде у секунди, док ће температура бити између 60 и 65 степени Целзијусових. Ова бушотина биће основа будуће геотермалне бање комерцијалног карактера, од које се очекује да Бечеј постане туристички још атрактивнији.

Вредност уговора, односно укупна цена за извођење комплетних радова је 44,4 милиона динара. Предвиђено време за извођење радова је 70 дана.

У НИС-у истичу да „Хидросонда” располаже са 12 бушећих постројења која омогућавају израду бунара и постизање дубина и до 1.200 метара. Намера је да се ова геотермална вода користи и за супституцију гаса који се користи за даљинско грејање, али и као основ за изградњу бање, потврдио је заменик председника општине Бечеј Будислав Медурић.

„Хидросонда”, наглашавају у НИС-у, има у протекло пола века више од 500.000 избушених метара при изради 78 термалних и више од 5.000 истражно-експлоатационих бушотина за најразличитије потребе.

У Покрајинском секретаријату за енергетику потврђују „Политици” да се топла вода користи тек 20 одсто од укупних количина, те да треба да почне да се троши као енергент за грејање насеља, болница, предузећа, стакленика. Последњих 30 година пракса је показала да се ова вода највише користила за бањска лечења. Идеја је, међутим, да Србија поново заузме седмо-осмо место у Европи по коришћењу геотермалних вода, како је било осамдесетих година.

Разлог више да се крене у масовније коришћење топле воде јесте поред осталог и уштеда у кућном буџету, јер инфраструктура постоји у великом броју градова у околини Новог Сада који се могу прикључити на овај систем. У овом часу од 24 изграђена геотермална система и 53 нове бушотине, за које је потврђено да имају топле воде, користи се тек 11 чији је потенцијал око 3,8 милиона кубика воде.

Невоља је, међутим, што ни тај потенцијал није искоришћен до краја, већ и они троше око 900.000 кубика.

Један до разлог због ког се топла вода као природни извор не користи више и у индустрији јесте то што је већина фирми које су је користиле затворена, а оне које су приватизоване прешле су на коришћење других извора енергије или нису биле заинтересоване да користе топлу воду. Неке су промениле делатност па им топла вода више није била потребна за производњу.

Још један од разлога због чега је опало интересовање за коришћење геотермалних вода јесте и чињеница да су улагања у нове бушотине до дубине од око 1.500 метара око милион евра. На питање шта се дешава с топлом водом која се не искористи, да ли она отиче у бесцење, у Секретаријату појашњавају да је добра страна што систем може да се конзервира и вода сачува, односно користи по потреби.

Очекује се ће масовније коришћење геотермалних вода почети с приливом пара из претприступних фондова за пољопривреду. Газдинства ће у тим околностима кренути са озбиљнијим подизањем стакленика, за шта им је најисплативије да користе управо геотермалну воду. Пример за то је Мађарска где је масовније коришћење топле воде скопчано управо с новцем из ЕУ.

Разлог више да у Србији термална вода почне масовније да се троши јесте и то што у нашој земљи постоје природни и вештачки извори термалне воде на територији више од 60 општина. Температура воде најчешће је око 40 степени, док је у Врању, Куршумлији, Медвеђи, Апатину и до 60 степени. Укупна топлотна снага свих извора једнака је количини од око 180.000 тона еквиваленте нафте.