Лоше вести са фронтова

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У очекивању да председник Обама данас и званично потврди рокаде у врху служби за националну безбедност – Роберта Гејтса на месту секретара за одбрану замениће директор ЦИА Леон Панета, док ће на чело Централне обавештајне агенције доћи генерал Дејвид Петраус, сада главнокомандујући у Авганистану – са фронтова на којима ратује Америка учестало стижу лоше вести.

Најновија је јуче дошла из Кабула, где је у војном делу тамошњег добро чуваног аеродрома убијено осам војника НАТО-а, углавном Американаца.

Како је јавио „Лос Анђелес тајмс”, побио их је један разгневљени авганистански пилот, после свађе са страним колегама на заједничком састанку, који је и сам убијен кад му је нестало муниције. Према извештају „Њујорк тајмса”, ово је била талибанска диверзија: убица је успео да у круг аеродрома уђе у униформи авганистанског ваздухопловства, што је већ четврти пут да талибани у униформама авганистанске војске нападају „изнутра”.

Овим је број погинулих Американаца у Авганистану од 2001. премашио 1.600, што је и даље три пута мање од губитака у другом америчком рату у региону, ирачком.

Инцидент на кабулском аеродрому дошао је само два дана после безбедносне бруке у јужној покрајини Кандахар, где је из затвора у понедељак побегло 475 талибана. Бекство је изведено по шеми из холивудских филмова: затвореници су из једне ћелије прокопали тунел дуг сто метара и кроз њега неопажено и неометено изашли.

Нема, међутим, одговора на питање како је било могуће ископати толики пролаз, а да то затворске власти не примете, из чега се извлачи закључак да су морале да буду саучесници. Како пише „Њујорк тајмс”, тунел је инжињерски био веома прецизно пројектован, а огромна количина земље није могла да буде расута по затворском кругу, а да то не буде откривено.

Нема објашњења ни како је толики број затвореника успео да напусти своје закључане ћелије, да би се из оне у којој је био улаз у тунел докопао слободе, што су све опет индикатори саучесништва оних који је требало да овај затвор обезбеђују.

Разлог за већу бригу је међутим садржај главног текста на јучерашњој првој страни „Волстрит џорнала”, који ексклузивно објављује информацију из Кабула о томе да Пакистан веома директно лобира код председника Карзаија да одбије америчку понуду о заснивању дугорочног стратешког партнерства, које би америчко присуство у Авганистану озваничило и после повлачења трупа НАТО-а из земље, крајем 2014.

Реч је о детаљима са састанка Карзаија са пакистанским премијером Јусуфом Разом Гиланијем одржаном 16. априла у Кабулу, на коме је шеф владе источног суседа без много увијања изнео противпонуду: да се Авганистан, уместо на САД, окрене Пакистану и Кини, прво за помоћ у постизању помирења са талибанима, а затим за њих и стратешки веже, јер је Кина „пријатељ и у добру и у злу”.

Карзаи се, према „Волстрит џорналу”, није изјаснио, а лист чињеницу да је дошао у посед ове информације тумачи тиме да у окружењу авганистанског председника постоје две струје, проамеричка и пропакистанска, и да је одавање садржаја овог поверљивог разговора свакако саботажа оних који су за то да се везе са САД у свакој варијанти задрже.

Вашингтон је са овим сигурно био упознат и пре него што је објављено у најтиражнијем америчком дневнику, судећи по томе што је генерал Дејвид Петраус од 16. априла имао три сусрета са Карзаијем.

Пакистанска понуда је још један у низу доказа да номинално главни регионални савезник САД у „рату против терора” игра двоструку игру. Одавно је већ познато да је обавештајна служба пакистанске армије основала талибански покрет у завршници совјетске окупације Авганистана, и да активно помаже талибанске побуњенике откако их је америчка инвазија крајем 2001. свргла са власти у Кабулу.

Сличан проблем – како да инсититуционализује војно присуство и после повлачења – Америка има и у Ираку, где је остало још 47.000 њених војника који би, по билатералном уговору из 2008, требало да се врате кући до краја ове године.

Ирачкој влади је прошле недеље предочено да, ако жели присуство америчких снага и после 31. децембра, о томе мора да се брзо изјасни. Американци би иначе желели да остану, не би ли бар донекле блокирали растући утицај Ирана у ирачким пословима.

Одговор који је у уторак стигао од премијера Маликија није међутим био онај који се овде очекивао. Ираку америчка војска није потребна да би обезбеђивала унутрашњу сигурност, али земља још нема довољно снага да обезбеђује своје границе. На то је међутим додао да „не види било какву регионалну претњу ирачкој безбедности” – што је индиректно повлађивање Ирану.

------------------------------------------------------

Обама објавио крштеницу

Вашингтон – Председник Обама је објавио оригинални документ своје крштенице, са намером да пресече растући талас сумњи у веродостојност раније потврде о томе да је рођен на тлу САД. На његову молбу, надлежна канцеларија државе Хаваји доставила је Белој кући такозвани велики формулар потврде о рођењу који се иначе не ставља на увид јавности, а који недвосмислено потврђује да је рођен 8. августа 1961, у гинеколошкој болници у Хонолулуу, са подацима 18-годишње мајке, беле Американке, и 25-годишњег оца, Африканца из Кеније. Овај потез образложен је и неопходношћу да се заустави „одвлачење политичке пажње” са важних проблема са којима се суочава Америка.