Енгрова контеса од 800.000 евра

Сваког пролећа Париз постаје, током неколико дана с почетка априла, светски центар цртежа. Све се одиграва кроз четири велике салонске презентације и мноштво мањих изложби. На излозима бројних париских галерија стоји лепо стилизован плакат који обзнањује да је Salon du dessin 2011 у току.

Чине га још: Drawing now Paris – савремени цртеж, Chic dessin – за млађу клијентелу и FID (Foire int. du dessin – међународни сајам цртежа) – као Dessin de demain – цртеж будућности тј. цртеж млађих стваралаца или чак студената.

Најпрестижнија и најлепша поставка је она у згради некадашње берзе – Palais de la Bourse – где излажу најугледније галерије из целог света своје ретке и вредне колекције. Овде се окупљају људи из музејских институција, чувени колекционари, сладокусци, веома пробрана публика.

Ту се могу видети цртежи и акварели старих мајстора попут: Тинторета, Веронеза, Тиепола, Пармиђанина, Рембранта, Фрагонара, Делакроа, Енгра, Едгара Дега, Реноара, Пикаса, Кандинског али и Калдера, Дејвида Хокнија, Луиз Буржоа и др. Заправо, овде су били представљени радови у распону од XII до XXI века. Било је чак дивних минијатура из XIII века, али и разних других радова на папиру из свих епоха. Познати експерти за поједине епохе, стилове, ауторе, спремни су да се упусте у разговор. Једино неће да вам открију цену за коју су продали неко дело. То се увек држи у дискрецији.

Ипак, сазнали смо неке невероватне чињенице и вредносне процене. Наиме, један Енгров цртеж – портрет контесе А. П. из 1822. године, невеликих димензија (28,5x 20,5cm, који репродукујемо овом приликом) процењен је и продаван за 800.000 евра; други из 1834. за 170.000 евра. Један мушки портрет, цртеж сангвином од Ватоа стаје 420.000 евра; цртеж Одилона Редона, чија је велика изложба у току у Гран Палеу (Grand Palais) кошта 145.000 евра; Пикасов цртеж из 1962 (35x27cm) стаје 530.000 евра; Далијев колаж из 1946. процењен је на 360.000 евра; Калдеров цртеж 65.000 евра, а, на пример, цртеж Луиз Буржоа – 110.000 евра.

Сматрамо да су ово драгоцени подаци који могу да нам бар мало укажу на кретање цена и на атмосферу на развијеним тржиштима уметнинама попут водећег париског. Нама не преостаје него да замислимо да евентуално имамо неку суму новца и маштамо шта бисмо од свега понуђеног одабрали. Најпре, можда, неки од цртежа Виктора Игоа, а свакако Модиљанијев цртеж у три потеза, портрет Ане Ахматове (иначе употребљен за плакат најновије опере Бруна Мантованија, посвећене руској поетеси). Свега пола милиона евра! Ситница.

Све могућности савременог цртежа XX и XXI века представљене су у Каруселу Лувра кроз делатност и поставке (82) већих и мањих галерија. Од апстракције (ту је изложен и Франсоа Мореле који тренутно има велику ретроспективу у Бобуру) до хиперреалиста. Сви стилови, све савремене цртачке тенденције и мноштво нових различитих материјала. Радови на папиру све више привлаче њујоршке колекционаре и то је додатни разлог за активизам париског Салона цртежа – истичу организатори.

У непосредној близини Лувра, у улици Ришеље, у истоименом простору од око 700 квм одвијала се манифестација Chic dessin у амбијенту некаквог савременог лофта. По избору култних галерија одабрано је 26 излагача, међу којима је и Холанђанин Пат Андреа, кога је београдска публика имала прилике да види у нашем престоном граду. Прилично неконвенционална презентација, по зидовима, поду, у ваздуху, на степеништу, помало рокерска атмосфера, препуна домишљатих дизајнерских и других решења, а све у циљу да се окупе нови млађи колекционари. Све цене радова су морале бити ниже од 4000 евра.

На крају, Салон цртежа не заборавља ни најмлађе, студенте ликовних академија и других уметничких школа. Према избору специјалног жирија одабрано је 96 уметника који оличавају цртеж сутрашњице. Недалеко од Париза, у замку Шантији изложени су ренесансни цртежи из највреднијих приватних колекција, што додатно употпуњује слику о смотри коју сваког пролећа Париз приреди љубитељима ове непревазиђене ликовне дисциплине.

Поред Салона цртежа, који већ две деценије и те како изазива позорност однеговане и пробирљиве публике, у Паризу се сваког пролећа одржава и ARTPARIS – веома специјалан међународни пројекат који, кроз бројне поставке у једном крилу Гран Палеа, представља савремену ликовну сцену у свету.

Уз европске земље, ту излажу и галерије из Кине, Индије, Русије, земаља Африке и САД, рецентна дела уметника које заступају. Невероватна различитост у приступима, избору медија, материјала, дела пуна хумора, маштовитости, откачености али и насиља, и каткад веома директне ангажованости.

Нека од овде изложених дела имали смо прилике да видимо на великој изложби у EXPO CENTER у Шангају прошле године (као на пример белгијског уметника Вима Делвоја – репр. бр 11).

Стратешки директор ове смотре Лоренцо Рудолф изјавио је у једном интервјуу да овакав ARTPARIS не жели никакву револуцију у презентацији уметничких дела већ еволуцију у комуникацији и повезивању. Заправо, идеја је да се у временима кризе повежу тржишта уметности, прошире хоризонти према Азији и оним деловима света, земљама које имају интерес и куповну моћ.
Париз је један од ретких градова који има два међународна салона годишње на која је веома поносан. То су много познатији јесењи FIAC који се одржава већ четири деценије и поменути пролетњи ARTPARIS који све више добија на значају.

Међу 118 галерија које су излагале слике, цртеже, фотографије, скулптуре, видео радове, инсталације, наишли смо на ону (Sellem) која заступа нашег Владимира Величковића и једну бечку галерију која је представљала нама познатог аутора, Исланђанина Гудмундура Гудмундсона Ероа, мајстора фигуративне нарације, чија слика је ових дана понуђена на аукцији у чувеној кући Друо (Drouot) за 350.000 евра.

Ова смотра савремене ликовне сцене у Гран Палеу – са 32 самосталне изложбе унутар салона (где се могао видети: Баскијат, Хартунг, Пасква, Бејкон итд.) – окупи за три дана око 50.000 посетилаца, а поред тога се још на девет престижних места у Паризу одржавају и тзв. Париске ноћи као што је на пример простор Луја Витона на Шанзелизеу или извесна Вила Л, те простор у Друо Мантењ, у коме смо и сами били на једном снобовском пријему. Поменимо и омаж синеасти Трифоу током тих догађања. Но, то није све.

Да бисте добили праву представу о томе шта све од великих изложби нуди овај фасцинантни град, ви укључите машту а ми ћемо само побројати неке од оних које смо видели и које су за памћење: у Мајоловом музеју су изванредне скулптуре Хуана Мироа; Лука Кранах је на задивљујући начин представљен у Музеју Луксембург; Едуар Мане и његово време са новим кључевима за разумевање у Музеју импресиониста – Орсе; Одилон Редон као Принц сна у Гран Палеу; Отонијел и његова игра перлама од муранског стакла, као и апстрактни уметник са феноменалним цртежима неонским светлом Мореле – у Бобуру; Шагал са графикама и цртежима на тему Библије у Јеврејском музеју; Хуго Прат са дивним акварелима и цртежима у Пинакотеци...

Овог пролећа могу се видети две најбоље принчевске колекције – Романових и Естерхазија. Додамо ли овом списку богатог ликовног живота главног града Француске и приватну колекцију преколумбијске уметности од неколико хиљада експоната коју поседује аргентински сликар Антонио Сеги, недавни гост Београда, можемо закључити да се неке средине никада не заустављају у свом походу на освојене вредности, статусе, престижности. Париз је свакако и даље један од три најважнија центра света, поред Њујорка и Шангаја, и у понечему увек води, често је испред свих других, а по атмосфери свакако непревазиђен.