„Магнохром” поново извози

Краљево – Седам камиона од по двадесетак тона синтер магнезита кренуло је јуче из круга краљевачког „Магнохрома” пут Грчке. Таквих „тура” било је неколико од краја марта, односно током априла па је иностраним купцима до сада испоручено око 3,5 хиљаде тона синтера, што је многе Краљевчане, а посебно бивше и садашње раднике некадашњег гиганта, и те како обрадовало.

Многи, наиме, нису били оптимисти у погледу повратка „Магнохрома” на европско тржиште чак ни када је, после дуге паузе, половином марта ове године покренута ротациона пећ и производња овог ватросталног материјала. Разлог за такву неверицу је вишегодишње пропадање ове фабрике, затим несрећна приватизација, продаја „Магнохрома” компанији „Митал стил” и пустошење погона тако да је у том периоду изгубљено и тржиште. Све је, дакле, морало да се ради, такорећи, од почетка.

– Покретањем једине ротационе пећи, пошто је бивши власник две друге демонтирао и продао, запослили смо 80 нових радника. Толико је запослено и код добављача, односно у рудницима на чачанском подручју и Златибору тако да дневно производимо око стотину тона синтера. Овај производ, који извозимо у Грчку је нижег квалитета, али је тражња велика па смо за исти или квалитетнији пре неколико дана добили захтеве и од потенцијалних купаца из Аустрије, Немачке, Словачке... Мислим да ћемо у овој години успети да произведемо око десетак хиљада тона – каже Драгомир Мајсторовић, заступник државног капитала у „Магнохрому”.

Мајсторовић нам је још објаснио да се планира скорије отварање новог копа рудника на Златибору за шта је неопходно око три милиона евра. Половину тог новца у „Магнохрому” очекују као помоћ од владе, а половину ће уложити од наплате садашње и будуће производње. Све то ишло би у прилог повећању обима производње синтер магнезита, уз преговарање са потенцијалним али озбиљним стратешким партнерима. Иначе, производња ватросталних опека, сложенијег и скупљег производа „Магнохрома”, мораће још да сачека док се не обезбеди тржиште бар за око 18.000 тона годишње, што је минимум исплативости.

– Тренутно, од тоне синтера нам остаје приход од око педесет евра и од тога ћемо улагати у руднике, за плате 239 укупно запослених у „Магнохрому” и плаћање пореза и доприноса. У другом погону, фабрици електротермичких производа тренутно се ради на производњи цевних грејача, а од октобра опет креће производња термоакумулационих пећи. Међутим, планирамо и обнову производње грејних плоча јер сада имамо синтер који је за то неопходан – додаје Мајсторовић.

На све ове, такорећи, почетничке пословне активности у „Магнохрому” многи ће одмахнути руком присећајући се дана када је ова фабрика била гигант од скоро седам хиљада запослених радника и производњом од око 180.000 тона опека. Међутим, при том се заборавља да је, рецимо, 1965. године у „Магнохрому” било 1.475 радника, а производило се 120.000 тона опеке. Тако да је каснија превелика запосленост, уз никад санкционисану корупцију и на крају неуспешну приватизацију, бивши гигант и повратила на скоро почетну позицију.

М. Дугалић