Ка променама, уз зебње

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН,  6. новембра – Дан пред сутрашње национално изјашњавање о саставу Конгреса (парламента), овдашњи бирачи изложени су готово незапамћеној офанзиви страначких агитатора који им такорећи на сваком кораку траже "глас за нас". Целог прошлог викенда и данас партијски мобилизатори им куцају на кућна врата, зивкају телефоном, преплављују интернетским и телевизијским  порукама, чак више него што су то уобичајили агресивни пропагандисти робе и услуга.

Изразито повећани ангажман политичких активиста изазван је двоструким великим очекивањима: најављује се важна промена у овдашњем распореду снага, док се истовремено стрепи од низа мањкавости на биралиштима. Истраживања јавног мњења и изборног поступка показују, наиме, да је опозициона Демократска партија у прилици да прекине 12 година дугу доминацију Републиканске партије у оба дома Конгреса, али да ће одзив бирача опет бити слаб, око 40 одсто уписаних, као и да машине на којима се гласа – нису поуздане.

Најновије анкете указују, међутим, да се последњих дана предност демократа смањила, а поједини аналитичари мисле да би републиканци могли у последњим тренуцима да је још више истање, уз остало, због дејства смртне казне изречене у Багдаду Садаму Хусеину. Обе стране стога појачавају пропагандну офанзиву, у којој су републиканцима прискочили у помоћ и председник Џорџ Буш и "прва дама" Лора Буш, док је међу демократама ванредно активиран бивши председник Бил Клинтон.

Аналитичари истичу да се ови избори од претходних разликују по томе што би за њихов исход могао да буде пресуднији доживљај спољне него унутрашње политике. Већина сугерише да ће сутрашње изјашњавање бити и нека врста референдума о курсу Вашингтона према Ираку, који је довео до врло ниског рејтинга и шефа Беле куће и владајућих републиканаца, па и до незадовољства грађана укупним учинком елите у обе партије.

До изразитог смањивања јавне подршке потезима власти дошло је и због учесталих скандала. Корупционашке и сексуалне афере довеле су већ до низа оставки чији би број могао да се повећа текућим истрагама.

Републиканци се ипак одржавају у трци. Пре свега из три разлога: Прво, економија солидно расте уз врло нису стопу незапослености, друго, имају лојалну традиционалистичку базу, и треће, опозиција своје планове не износи довољно конкретно.

Демократе инсистирају, пак, да је власт згрешила серијски – у ирачком рату, као и повећањем буџетског дефицита и социјалних разлика, а смањивањем социјалних давања, грађанских слобода и међународног престижа. Показују, при том, више закључака да су неизбежне кадровске и стратешке промене, него што прецизирају методе за њихово практично извођење.

Најинтензивније су, ипак, обостране акције за придобије разумљиво неодлучних бирача. Само у савезној држави Мисури обе странке су, како се наводи, директно контактиране са по неколико стотина хиљада гласача, док у Монтани имају по једног агитатора волонтера на двадесетак бирача.

Уједно, предизборна кампања поприма обрисе некаквог гигантског судског спора. И власт и опозиција ангажовале су, уз високе хонораре, на хиљаде адвоката који треба да дају правне савете, али и да припремају тужбе за очекиване неправилности у изборном поступку.

На недавним локалним изборима установљено је туште и тма грешака како у изборним комисијама тако и у раду машина, налик банкоматима, за гласање. Испоставља се, кажу хроничари, да САД западају у хроничну непоузданост бирачког система па да то угрожава и уверљивост овдашње демократије.

Шире се, стога, стрепње да би могло да дође до репризе спорне ситуације из председничких избора (који се сада не одржавају) на Флориди 2004. када се до победника дошло тек вишеструким добројавањем гласова и судском одлуком. Грађани јесу жељни промена, али зазиру да и новости могу да оставе проблеме нерешеним, као што се збило и са увођењем нових уместо старих апарата за гласање.

Свет највише занима да ли би евентуална промена односа снага у Конгресу довела и до промене спољне политике. Тај ресор није, међутим, у надлежности парламента већ Беле куће. Али врло је вероватно да би прерастање садашње опозиције у конгресну већину довело до оштрих спорења па и потребе за узајамним уступцима између законодавне и извршне власти. Чак и у спољној политици, где је ирачки лом већ кључни део и овдашње унутрашње политике.

-----------------------------------------------------------

Шта се бира

Американци сутра бирају свих 435 чланова Представничког дома и 33 од укупно 100 сенатора. Сада у Представничком дому републиканци заузимају 231 седиште, демократи 201, док су два места упражњена а једно припада независном политичару. У Сенату су републиканци такође у већини - имају 55 представника док је ривала само 44, уз једног независног члана.

Да би демократи преузели доминацију, потребно је да конкурентима на изборима "одузму" 15 места у Представничком дому и шест у Сенату.

Сутра се такође одржавају избори и за гувернере у 36 од 50 савезних држава САД.