Умрлица за генерала

Предлог да се хашки бегунац Ратко Младић прогласи мртвим као нестала особа, који је јавном тужиоцу 31. октобра упутила Независна асоцијација студената (НАС) са београдског Правног факултета, изазвао је опречне реакције домаће стручне јавности која се већином слаже да је овакав предлог политички потпуно беспредметан, иако правно није сасвим неутемељен.
Штавише, захтев да се Младић прогласи мртвим, сматра координатор Акционог плана за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић, за Србију би могао да буде веома штетан јер, како тврди Љајић, обесмишљава искрене напоре Србије да употпуни сарадњу са Трибуналом.
– Такав предлог сасвим је непотребан и може да нанесе велику политичку штету Србији. Никога у свету не занима да ли ће неко Младића прогласити мртвим, они траже само да га ми нађемо, овако или онако – каже Љајић уз опаску да ће "опет морати да објашњава да иза тога не стоји држава".

Подсетимо, поменута студентска асоцијација је упутила јавном тужиоцу предлог да започне поступак да се главни хашки бегунац прогласи мртвим, јер, како се наводи у достављеном предлогу, има индиција да може бити мртав с обзиром на годиште и здравствено стање. Уз предлог, како објашњава Игор Маринковић, председник НАС на Правном факултету, тужиоцу је достављен и здравствени картон Младића са ВМА.

– На идеју да предложимо покретање оваквог поступка дошли смо због чињенице да се Младић јавља као услов свакој власти у Србији за пут ка Европској унији. Сматрамо да би се тај услов отклонио тако што би он био проглашен мртвим, а то је могуће по Закону о ванпарничном поступку. Нисмо хтели да се мешамо у политику – тврди Маринковић.

И док Љајић тврди да је свака оваква информација у јавности вишеструко штетна за државу, адвокат Миленко Радић, председник Фонда за развој демократије, сматра да је држава требало да уради управо оно што студенти предлажу.

– Правно то је потпуно исправно, јер када о некоме немате податке више од пет година, онда суд, на захтев заинтересоване стране, а то може да буде породица, а у овом случају и држава, може да покрене поступак да се он прогласи мртвим – тврди Радић.

На примедбу да се за последњих шест година у неколико наврата писало и тврдило да је Младић виђен у Србији, а да главна тужитељица Хашког трибунала Карла дел Понте тврди да се он и данас крије у Београду, Радић одговара: "Ако неко тврди да је он виђен онда и то треба да буде предмет доказивања".

Расим Љајић, али и већина правника, са којима је "Политика" контактирала, сматра да међународну заједницу не занима правна расправа на тему да ли је могуће Младића прогласити мртвим и да овакав потез нема никакву политичку тежину. А питање Младића је управо политичко, а не правно питање.

Професор права Богољуб Милосављевић, баш као и Соња Бркић, бивша председница Врховног суда, сматра да овај правни институт нема никакву тежину у овом конкретном случају. Милосављевић сматра да је беспредметно о томе уопште размишљати када се ради о Младићу, с обзиром на целокупну ситуацију, а између осталог, и због тога што је виђен, како се тврдило, пре три године. А чак и да је тако нешто изводљиво, Хаг, сматра Бркићева, такав аргумент вероватно никада не би прихватио, нити би такав потез могао да има неких политичких ефеката.

Осим штете, како наглашава Расим Љајић.