Опасни наследници

Случај сина бившег председника Југославије нажалост није усамљен. У последњих 15 година, полицијске архиве су пуне података о деци јавних личности која су, из само њима знаних разлога, одлучили да крену странпутицом и упусте се у разне инциденте, туче, изазивање саобраћајних несрећа. Неки су пак постали својеврсни криминалци који се не либе да у обрачунима употребе ватрено оружје.

Најпознатији српски "татин син" свакако је Марко Милошевић, син бившег југословенског председника Слободана Милошевића. Марку се судило у одсуству за злостављање активисте Отпора Зорана Миловановића у Пожаревцу. Он је са својим сарадницима Александром и Владиславом Ашанином, Миланом и Сашом Лазићем, Миланом Бајићем, Бојаном Тадићем и Зораном Ивановићем Ролексом, 7. марта 2000. године отео Миловановића, тукао га и претио му упаљеном моторном тестером да ће га исећи на комаде и бацити у Велику Мораву. Овај случај, међутим, завршен је тако што је тужилац одустао од кривичног гоњења.

Марко Милошевић се доводио у везу и са нарко-тржиштем, шверцом цигарета, кафе, алкохола и горива. Многи су га оптуживали да је наручивао бројна премлаћивања својих пословних конкурената, а поједини су га доводили у везу са убиством Владе Ковачевића Трефа. Тренутно се против њега води истрага због учешћа у државном шверцу дувана током деведесетих. Марко се са породицом налази у Москви.

И његова сестра Марија доспела је пред суд. У Другом општинском суду у Београду против ње се водио поступак под оптужбом да је угрозила живот више људи пуцајући у резиденцији свога оца, у вили "Мир", у ноћи када је он хапшен.

Из "гарнитуре" синова познатих политичара из доба Слободана Милошевића, у полицијским извештајима се појављивао и Јован Шаиновић, син бившег потпредседника Савезне владе и хашког оптуженика Николе Шаиновића. Он је у новембру 2004. године привођен због убиства Сретена Марковића (28) из Мељака испред дискотеке "Саргон", за које је осумњичен Бранко Лазић (22), звани Бане Коцкица, с којим је Шаиновић претходно био у друштву. Шаиновић је у полицији негирао да је умешан у ово убиство и убрзо је пуштен. Против њега се не води поступак због овог случаја, али је он, највероватније, један од сведока.

Због дроге, али и због других изгреда, полиција је својевремено поднела кривичну пријаву и против Војкана Стефановића, сина бившег народног посланика Александра Стефановића (ДХСС). Према подацима полиције из Ваљева, кривичне пријаве против њега поднете су и за отимање возила, тешке крађе, због насилничког понашања, наношења тешких повреда и противприродног блуда. Против Стефановића је поднето девет пријава за прекршаје против јавног реда и мира, уз напомену полиције да им није познато да је Стефановић осуђиван због поменутих дела.

Ипак, највише пажње је изазвало када је Стефановић, наочиглед пролазника, у Ваљеву покушао да силује малолетну К. А. (15). Истражни судија Окружног суда у овом граду окончао је истрагу против њега оценом да је у тренутку напада био неурачунљив, па је због тога донео решење о његовом смештању у Затворску болницу Окружног затвора у Београду.

На страницама "црне хронике" појављивао се и син Сретена Карића, Стефан (22) због изазивања саобраћајне несреће у којој је тешко повређена Станислава Павловић (30), играчица плесне групе Ксеније Пајчин. До несреће је дошло пошто је аутомобил BMW којим је он управљао у великој брзини ударио у бетонски стуб на Дедињу. Девојка је излетела кроз шофершајбну и одлетела 15 метара од возила. Задобила је бројне унутрашње повреде, фрактуру лобање и извађена јој је слезина.

Међу синовима познатих личности који су отишли "на другу страну закона" нашао се и Лука Бојовић, син Вука Бојовића, директора београдског зоолошког врта. Његово име се доводило у везу са рањавањем Михајла Дивца, некадашњег вође "бежанијског клана", у кафићу "Трозубац", у Нушићевој улици у Београду. Последњи пут се за Бојовићевог сина чуло пре отприлике месец дана, када су га поједини медији оптужили да је пуцао на Владана Контића Конту, вођу "вождовачког клана".