Бин Ладен, незавршена прича

У Вашингтону шампањац може да се отвори, Барак Обама победио је Бин Ладена, генерал Дејвид Петрeус, досадашњи командант америчких снага у Авганистану, може да буде именован за шефа ЦИА-е, а досадашњи шеф ЦИА Леон Панета биће највероватније постављен за шефа Пентагона. Врло необичне рокаде у америчком обавештајно-војном миљеу, али сада то може да прође без икаквог отпора у политичком естаблишменту Вашингтона. Јер, специјална јединица америчких морнаричких командоса „Фоке“ физички је ликвидирала вођу Ал Каиде Осаму бин Ладена. Убијен је у спектакуларној операцији на територији Пакистана.

Хоће ли његов нестанак са терористичке сцене значити и крај Ал Каиде и рата у Авганистану? Питања је много, није спорно да су Американци добили врло важну битку против Ал Каиде, али још није сигурно је ли то и последња битка те врсте. Како ће се нестанак Бин Ладена одразити и на Ал Каиду и на покрет талибана у Авганистану?

То што је вођа Ал Каиде ликвидиран на територији Пакистана значи да је Вашингтон од раније имао неке индиције да се он ту и налази и да је оно крило пакистанске војне обавештајне службе ИСИ, које је имало искрену сарадњу са америчким службама, пре свега са ЦИА и ДИА, сада надвладало онај део пакистанске обавештајне заједнице који је сарађивао и са талибанима и са Ал Каидом, па и с Бин Ладеном. Та чињеница сигурно ће одредити и даље односе између Вашингтона и Исламабада. Могуће је да су Пакистанци тек сада дали Американцима прецизне податке о месту скривања Бин Ладена, али шта су заузврат добили од Американаца тек ћемо да видимо.

Физичка ликвидација вође Ал Каиде није и крај рата у Авганистану, није ни крај Ал Каиде нити крај тероризма. Истина, Ал Каида је у последњих неколико година доживела низ врло тешких удараца од стране Американаца, ликвидирано је десетак врло истакнутих вођа те терористичке организације, али је она показала способност преживљавања јер није централистички организована и не зависи само од једног извора финансирања. Осим тога, у Авганистану против снага ИСАФ-а ратују талибани, а Ал Каида је ту у другоразредној улози. Талибански покрет је изворно авганистански производ подржан од врло утицајних структура из Пакистана; савез Ал Каиде и талибана није идеолошки брак, већ савез тренутних интереса. Могуће је да ће смрт Бин Ладена омогућити талибанима лакше евентуалне преговоре са владом у Кабулу, да се вође талибана сада комотније осећају, да имају већи маневарски простор. Јер, на почетку тог савеза с Ал Каидом, Бин Ладен је мули Омару дао новац, а овај је Ал Каиди дао планине Авганистана за боравак и обуку терориста. Садашња власт у Кабулу мораће, ако жели прекид рата, да талибанима понуди одређене уступке јер Авганистан је територија која не трпи стране војнике, то је простор који гута и странце и новац, при чему време за Авганистанце не значи баш ништа. Имају га на претек.

Смрт Бин Ладена дошла је за САД у најбољем могућем тренутку. Као да је темпирана баш за ове дане. Наиме, претходних дана из затвора поред Кандахара побегло је око 400 талибана, уз очиту помоћ затворских власти. Нешто пре тога погинуло је у једном дану шест америчких војника, чиме је укупан број погинулих америчких војника, од 2001. године до данас, достигао бројку од 1600 људи. И ентузијазам држава које имају своје војнике у мисији ИСАФ пао је на врло ниске гране, сви су тражили разлоге како да оду из Авганистана, а да то не личи на пораз и бежанију. Нестанак Бин Ладена и вероватно привремено затишје у операцијама Ал Каиде, може бити добар разлог да се оде из планина Хиндукуша, али некима може бити и повод да сада и остану јер ето, главни је противник ликвидиран. Иако главни противник Запада у Авганистану није био Бин Ладен, већ су то талибани и историја Авганистана.

Западне обавештајне службе сада убрзано раде анализе могућих потеза Ал Каиде. Убиство Бин Ладена јесте колосалан пораз Ал Каиде, која ће у догледно време морати да одговори неком терористичком акцијом не би ли сачувала морал својих припадника и њихову мотивацију за наставак терористичког деловања. Ал Каида сада сигурно неће журити са неком акцијом јер је свесна да су све западне безбедносне службе подигле степен приправности на највиши могући ниво. Изузетак од таквог чекања може бити само ситуација у којој је Ал Каида већ сада у завршној фази планирања и извођења неке терористичке операције, при чему би сарадници Бин Ладена закључили да се ефекат ликвидације вође Ал Каиде може амортизовати само брзим и убитачним терористичким ударом на неки битан западни објекат или личност без обзира на све ризике од неуспеха и цену таквог потеза.

Што се тиче исламског света, за неке режиме у Заливу одлазак Бин Ладена, заправо, јесте крај само једне ноћне море, преостају други домаћи проблеми и биће сада теже остати на власти уз објашњење да се води рат против Ал Каиде.

Смрт Бин Ладена медијски ће засенити и убиство сина и унука пуковника Гадафија, као резултат бомбардовања Триполија од стране НАТО-а, бациће у други план и тек обављено венчање на енглеском двору и беатификацију папе Јована Павла Другог. Тиме је тероризам и постигао свој циљ, на насловним је страницама новина и у првим минутима свих вести у електронским медијима. Сви ћемо причати о последицама, а узроцима тероризма мало ко да се бави...