Лик лекара каквог народ хоће

Ко треба да одговори на питање ,,зашто наш народ касно иде код лекара”? У досад објављеним текстовима одговоре су већином давали наши најпознатији професори београдског Медицинског факултета. Било би исправније да на ово питање одговоре људи из народа, што је било могуће постићи и анкетом. Међутим, наш народ је здравствено непросвећен и томедугује своје нездравствено понашање. Први услов здравственог напретка је – просвећеност народа, а код нас јемного и неписмених и сиромашних људи.

Друго, пре неколико година обављено је опсежно истраживање о квалитету здравствене заштите у Србији. Уистраживању су забележении искази о лику савременог лекара, онаквог каквог га народ прижељкује. Народ жели да га лече професионалци par exellance, да користе савремену технологију и најновија медицинска знања, али прижељкује и лекара који је посвећен своме позиву и човеку, који је љубазан и разговоран, који се на исти начин односи и према сиротињи и богатима, и према сељацима-радницима и господи, и према лаицима и школованима. Прижељкујулекаракоји је лекар 24 сата, који не искључује свој мобилни кад изађе из болнице, који иде народу у сусрет и тражи повод да своје знање користи тамо где живе и здрави људи. Значи, експерти јавног здравља би требало да пројектују такву здравствену службу у којој би дошао до изражаја лик лекара каквог народ хоће, а не да износе своја мишљења каква здравствена служба је потребна народу.

Треће, поставља се још једно питање: ,,Зашто наш народ иде надрилекарима?” Рекло би се да и ту губи време да би се благовремено јавио лекару за помоћ и лечење. И ту би се нашли многобројни одговори на питање корисне рубрике ,,Политике”. Сада у Србији има надрилекара више негоу 20. веку. И сваког дана их је све више. Формирају се њихова удружења и појављују захтеви за отварање ординација. То се догађа увек када се рад здравствене службе и лекара не допада народу, када је здравствена служба неуслужна, неефикасна и спора.

На крају, славни Волтер је једном рекао да је здравље толико значајна ствар да се њиме не могу бавити само лекари. Године 1974, када је премијер Канаде дошао на власт, изјавио је поводом тога да му је најважније народно здравље и да ће њему посветити највећу пажњу. Нисам имао прилике да чујем да се било који премијер или председник наше државе, на почетку свог мандата, за народно здравље тако одлучно определио. А то значи да ни у здавственој политици није постојало такво опредељење, а ако је и постојало било је само декларативно.

*Примаријус др, Рајачка школа здравља (www.rsz.rs)