Lik lekara kakvog narod hoće

Ko treba da odgovori na pitanje ,,zašto naš narod kasno ide kod lekara”? U dosad objavljenim tekstovima odgovore su većinom davali naši najpoznatiji profesori beogradskog Medicinskog fakulteta. Bilo bi ispravnije da na ovo pitanje odgovore ljudi iz naroda, što je bilo moguće postići i anketom. Međutim, naš narod je zdravstveno neprosvećen i tomeduguje svoje nezdravstveno ponašanje. Prvi uslov zdravstvenog napretka je – prosvećenost naroda, a kod nas jemnogo i nepismenih i siromašnih ljudi.

Drugo, pre nekoliko godina obavljeno je opsežno istraživanje o kvalitetu zdravstvene zaštite u Srbiji. Uistraživanju su zabeleženii iskazi o liku savremenog lekara, onakvog kakvog ga narod priželjkuje. Narod želi da ga leče profesionalci par exellance, da koriste savremenu tehnologiju i najnovija medicinska znanja, ali priželjkuje i lekara koji je posvećen svome pozivu i čoveku, koji je ljubazan i razgovoran, koji se na isti način odnosi i prema sirotinji i bogatima, i prema seljacima-radnicima i gospodi, i prema laicima i školovanima. Priželjkujulekarakoji je lekar 24 sata, koji ne isključuje svoj mobilni kad izađe iz bolnice, koji ide narodu u susret i traži povod da svoje znanje koristi tamo gde žive i zdravi ljudi. Znači, eksperti javnog zdravlja bi trebalo da projektuju takvu zdravstvenu službu u kojoj bi došao do izražaja lik lekara kakvog narod hoće, a ne da iznose svoja mišljenja kakva zdravstvena služba je potrebna narodu.

Treće, postavlja se još jedno pitanje: ,,Zašto naš narod ide nadrilekarima?” Reklo bi se da i tu gubi vreme da bi se blagovremeno javio lekaru za pomoć i lečenje. I tu bi se našli mnogobrojni odgovori na pitanje korisne rubrike ,,Politike”. Sada u Srbiji ima nadrilekara više negou 20. veku. I svakog dana ih je sve više. Formiraju se njihova udruženja i pojavljuju zahtevi za otvaranje ordinacija. To se događa uvek kada se rad zdravstvene službe i lekara ne dopada narodu, kada je zdravstvena služba neuslužna, neefikasna i spora.

Na kraju, slavni Volter je jednom rekao da je zdravlje toliko značajna stvar da se njime ne mogu baviti samo lekari. Godine 1974, kada je premijer Kanade došao na vlast, izjavio je povodom toga da mu je najvažnije narodno zdravlje i da će njemu posvetiti najveću pažnju. Nisam imao prilike da čujem da se bilo koji premijer ili predsednik naše države, na početku svog mandata, za narodno zdravlje tako odlučno opredelio. A to znači da ni u zdavstvenoj politici nije postojalo takvo opredeljenje, a ako je i postojalo bilo je samo deklarativno.

*Primarijus dr, Rajačka škola zdravlja (www.rsz.rs)