Неуморни поета и учитељ
Вршац – Песник, новинар и књижевни преводилац Петру Крду (1952.), дугогодишњи председник и уредник Књижевне општине Вршац, преминуо је изненада у суботу, у 59. години. Комеморација у седишту ове ретке институције у нас започела је звуком гонга, којим овде, традиционално, почињу књижевни сусрети посвећени неком новом наслову, ствараоцу или додели Европске награде за поезију, чији је утемељивач Крду, а која је за седамнаест година постала престижна и ван граница Србије.
Потом је емитован његов последњи интервју, који је дао Мари Ђекић, новинарки Радио Вршца, поводом Светског дана књиге (23. априла). Тога дана је, у центру Вршца, остварена још једна Крдуова идеја: саздана је капија од књига, кроз коју се пролазило до изложених 415 наслова, објављених за непуне четири деценије трајања КОВ-а.
Мансарда у згради „Бахус”, која је КОВ-у већ готово осам година „привремени смештај”, била је премала за све који су желели да се опросте од преданог и приљежног ствараоца и организатора, доследног заговарача деметрополизације културе. Тврдио је да КОВ-у, нашем малом-великом издавачу, „припада место у једном од концетричних кругова у српској култури”. И његови блиски пријатељи дивили су се безграничној енергији овог ствараоца и учитеља младих, који је живео да би стварао, и раду све подређивао.
Књижевник Дејан Тадић је подсетио на честе тренутке када КОВ није имао новца да плати вечеру гостујућем књижевнику, па је Крду госта угостио у својој кући. Делом плате, коју је примао као уредник Радио Новог Сада, „покривао” је трошкове КОВ-а.
Угледни вршачки професор историје, Петру Флора, сећа се да је свог ђака „кажњавао за недисциплину” тако што му је привремено одузимао књиге које је кришом читао на његовим часовима у овдашњој гимназији, „а последњих година много сам научио од мог пријатеља Крдуа”.
Др Драшко Ређеп је поручио да је „Петру Крду од Вршца, знаменитог историјског града, створио модерну европску престоницу поезије”.
„Врата КОВ-а је широм отворио не само ветровима, него и свим струјама савремене књижевности и филозофије. Он је Шимборску, Матића и Весну Парун објављивао напоредо са најмлађим, још непознатим именима”.
Боро Драшковић је у телеграму саучешћа нагласио да је Крду „непогрешиво препознавао будуће нобеловце, а да су његовим одласком Вршац и Вршчани постали сиромашнији”.
Љубав према поезији и књижевности Крду је ширио и са необичних места, организујући песничке вечери у хотелској соби, авиону, на броду, у возу, на Вршачком брегу, у лифту, затворској соби, парку, на улици, пијаци...
Саучешћа су стигла из земље и иностранства: Београда, Новог Сада, Бањалуке, Њујорка, Букурешта, Париза..., а из Москве су дошла два мејла: од књижевнице Јелене Чижове, која је недавно у Вршцу представила „Време жена”, и од Љубинке Милинчић која га је превела са руског.
КОВ-у су саучешће изразили: Рајко Ђурић, Гага Росић, Васа Павковић, Тања Крагујевић, Маја Херман Секулић, Ранко Рисојевић, Сава Анђелковић, Здравко Кецман, Бисерка Рајчић, Никола Бертолино, Јован Зивлак, Оливера Ђорђевић...
Захваљујући његовој реткој енергији и упорности, при Народном позоришту „Стерија” у Вршцу, пре осам година, рођена је Сцена професионалног позоришта на румунском језику. На челу уметничког савета, Крду је бринуо о репертоару, у оквиру којег је премијерно приказано, чак, 15 представа.
На комеморацији се могло чути да ће локална власт „ускоро остварити” Крдуову жељу, да КОВ добије боље услове за рад.
Сахрана Петру Крдуа обављена је јуче на вршачком гробљу.
Јовица Даниловић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


