Љубав рођена из атлетике

Симбол Београда ових дана постао је и симбол љубави. На видиковцу Авалског торња Кристијан Стошић, атлетичар,запросио је своју девојку Александру Пешић, такође атлетичарку. И то после трке уз Авалски торањ на којој је Кристијан освојио прво место, исто као и Александра у женској конкуренцији. Одмах је договорено и венчање. Биће у августу, у Парку љубави на Ади Циганлији.

– Трка је била изазов. Степениште је уско, газиште стрмо, нигде прозора, ваздуха, као да трчите кроз тунел. Нема ни обележја на спратовима, не знате ни где сте, ни колико треба до краја. Када сам видео дневно светло и Александру на видиковцу, мојој срећи није било краја – каже Кристијан, који је овом трком уз Авалски торањ оборио рекорд од прошле године. Висинску разлику од 122 метра и 553 степеника савладао је за 201 секунду.

– Са торња се види готово пола Шумадије. Било је прелепо. Док смо стајали загрљени и посматрали Београд видели смо и Железник, где сада живимо заједно. Чини ми се да је тада одлука да се венчамо само ојачана – искрен је Стошић.

Упознали су се пре седам година на кросу. Освојила га је лепотом и брзином.

– Имала сам 14 година када сам се почела бавити атлетиком. Кристијан је водио женски тим у атлетском клубу „Комета” у коме смо обоје сада. Прво смо се дружили. После две године појавиле су се симпатије, касније и љубав. Он је, како и доликује мушкарцу, био тај који је први „дотрчао” до мене – каже уз осмех Александра.

У почетку везе није све ишло тако глатко.

–Имала сам 16 година, а Кристијан 22. Мом тати није било драго што сам се тако млада заљубила. Подршку ми је дала мама. Пре две године на обали мора у Турској, заклели смо се једно другом на љубав – прича Александра.

Она трчи кратке стазе, 100, 200 и 400 метара, док је Кристијан дугопругаш и „специјалиста” за полумаратон и маратон. На овогодишњем Београдском маратону у укупном скору био је шести, а од наших атлетичара други. Александра је трку на торњу савладала за 290 секунди. За овај атлетски успех, каже, може да захвали и Маји Маринковић код које ради у фризерском салону, јер јој је дала слободан дан да трчи. И победила је.

– Кристијану и мени атлетика је љубав, али дисциплине којима се бавимо се разликују. Ако и дете повуче на нас, па заволи атлетику питам се којом ће се дисциплином бавити? Можда ће бити средњопругаш, да задовољи и маму и тату – каже Александра.

За венчање у августу припреме су већ почеле.

–За свадбу ћу обући венчаницу, а Кристијан свечано одело. Ипак, може се догодити, да се у току славља пресвучемо у дрес, шортс и патике.

Кристијан је предложио и да нам торта буде у облику атлетске стазе, али то ћемо тек видети – објашњава Александра.  

– То ипак зависи од Александре, њену жељу морам да испуним – каже уз осмех будући младожења.

---------------------------------------------------

Трчање уз степенице

Трка уз Авалски торањ одржала се у оквиру манифестације „Куле Београда”, у којој се атлетичари и рекреативци надмећу у брзом трчању уз степеништа највећих пословних зграда. Ово је други пут да се трка одржава на Авалском торњу.

Манифестација „Куле Београда” траје већ 25 година, а од 2007. године добила је међународни карактер. Идеја да се у српској престоници трка организује, потекла је од Ђоке Вјештице, дугогодишњег уредника „Студија Б”.