Понедељак, 22.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Космет у Ираку

Преседан по којем би српској покрајини Косово и Метохија била дата независност могао би директно штетити и америчким интересима! Наиме, крајем ове године одржава се референдум на северу Ирака после чега ће се курдска регија увећати. Преседан на тлу Србије могао би послужити као изговор Курдима да затраже остварење својих снова о независности.

На последњој додели Оскара, појавио се филм "Вавилон". Прича о пушци која је повезала личности и породице од Јапана, преко Марока, до Америке и Мексика треба да укаже на две ствари: поседовање оружја је опасно а с обзиром на то да је свет постао глобално село, последице могу исто тако бити глобалне. Ако једна пушка може да поремети судбине људи из четири земље, како би тек евентуални косовски преседан деловао на односе у глобалном селу

Некадашњи Вавилон и античка Месопотамија налазе се у савременом Ираку. Вести из ове земље пуне садржаје светских гласила баш као што је краће време био случај и са Косовом и Метохијом. У глобализованом свету, догађаји су све више међусобно испреплетани. Признавање независности Косову преседан је који осим често навођених Јужне Осетије, Абхазије и Придњестровља може имати реперкусије и северно од старог Вавилона. Независно Косово северно од Багдада могао би постати Курдистан.

До децембра ове године становници провинције чији је центар град Киркук изјасниће се на референдуму да ли ће се придружити курдској аутономној регији у оквиру Ирака. Председник ове аутономије, Масуд Барзани, изјавио је да се засад задовољава статусом федералне јединице, али је исто тако поручио да би Турска, Иран и Сирија требало да се навикавају на постојање независног Курдистана.

Курди су једини савезник америчких трупа на терену и знају да им Бела кућа може помоћи у остварењу независности. Косовски преседан био би одличан изговор Курдима за добијање државе. Паралеле се могу извући а Курди се као и косовски Албанци позивају на тлачење и етничку дискриминацију претходног режима. Курдски случај је квалитетно другачији јер овај народ нема матичну државу а третман под Садамом Хусеином био је гори од најтврђег режима Слободана Милошевића.

Турска упорно тражи одлагање овог изјашњавања знајући да су Курди масовним насељавањем после Садамовог пада постали већина у провинцији. Киркук, односно провинција Ал-Тамим, лежи на огромним налазиштима нафте. Контрола над територијом с таквим природним ресурсима помогла би Курдима у њиховој тежњи за независношћу. Тешко је поверовати да би Турска на такав потез остала уздржана, а грађански рат у земљи би се прелио и на север. Вашингтон, који већ дуго балансира између Анкаре и Курда, морао би се определити. Курди су савезник у Ираку, и евентуално у сучељавању с Ираном, што се од Турске не би могло очекивати. С друге стране, Турска је члан НАТО и најмоћнији је муслимански савезник Вашингтона у региону. Ангажовање на турској страни би евентуално гурнуло Курде у наручје Ирану, што не би било први пут у последњих двадесетак година. Обезбеђивање реда и мира захтевало би додатни ангажман окупационих снага. Али ако би се у тој ситуацији Бушова, или наредна, администрација определила за Курде, Анкара би била изгубљена.

Домаћи али и страни аналитичари, с правом указују на последице могућег косметског преседана. На домаћој сцени с времена на време помене се и могућност Републике Српске да стекне независност уколико би иста била дата аутономној покрајини једне државе. Разлика између независне РС и независног КиМ или независног Курдистана лежи у спремности на употребу силе зарад остварења циља и не/постојању "међународне" подршке. Преседан би остао преседан само до прве следеће прилике.

Дакле, независно Косово и Метохија једнако је штети америчких националних интереса, нарушавању стабилности региона и ЕУ. Није ова једначина тако једноставна, али пажљива анализа указује да би наведени развој догађаја могао бити подстакнут дизањем косовске заставе на граници према Македонији, ужој Србији и преосталим суседима.

сарадник у Институту за међународну политику и привреду
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.