Kosmet u Iraku

Presedan po kojem bi srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija bila data nezavisnost mogao bi direktno štetiti i američkim interesima! Naime, krajem ove godine održava se referendum na severu Iraka posle čega će se kurdska regija uvećati. Presedan na tlu Srbije mogao bi poslužiti kao izgovor Kurdima da zatraže ostvarenje svojih snova o nezavisnosti.

Na poslednjoj dodeli Oskara, pojavio se film "Vavilon". Priča o pušci koja je povezala ličnosti i porodice od Japana, preko Maroka, do Amerike i Meksika treba da ukaže na dve stvari: posedovanje oružja je opasno a s obzirom na to da je svet postao globalno selo, posledice mogu isto tako biti globalne. Ako jedna puška može da poremeti sudbine ljudi iz četiri zemlje, kako bi tek eventualni kosovski presedan delovao na odnose u globalnom selu

Nekadašnji Vavilon i antička Mesopotamija nalaze se u savremenom Iraku. Vesti iz ove zemlje pune sadržaje svetskih glasila baš kao što je kraće vreme bio slučaj i sa Kosovom i Metohijom. U globalizovanom svetu, događaji su sve više međusobno isprepletani. Priznavanje nezavisnosti Kosovu presedan je koji osim često navođenih Južne Osetije, Abhazije i Pridnjestrovlja može imati reperkusije i severno od starog Vavilona. Nezavisno Kosovo severno od Bagdada mogao bi postati Kurdistan.

Do decembra ove godine stanovnici provincije čiji je centar grad Kirkuk izjasniće se na referendumu da li će se pridružiti kurdskoj autonomnoj regiji u okviru Iraka. Predsednik ove autonomije, Masud Barzani, izjavio je da se zasad zadovoljava statusom federalne jedinice, ali je isto tako poručio da bi Turska, Iran i Sirija trebalo da se navikavaju na postojanje nezavisnog Kurdistana.

Kurdi su jedini saveznik američkih trupa na terenu i znaju da im Bela kuća može pomoći u ostvarenju nezavisnosti. Kosovski presedan bio bi odličan izgovor Kurdima za dobijanje države. Paralele se mogu izvući a Kurdi se kao i kosovski Albanci pozivaju na tlačenje i etničku diskriminaciju prethodnog režima. Kurdski slučaj je kvalitetno drugačiji jer ovaj narod nema matičnu državu a tretman pod Sadamom Huseinom bio je gori od najtvrđeg režima Slobodana Miloševića.

Turska uporno traži odlaganje ovog izjašnjavanja znajući da su Kurdi masovnim naseljavanjem posle Sadamovog pada postali većina u provinciji. Kirkuk, odnosno provincija Al-Tamim, leži na ogromnim nalazištima nafte. Kontrola nad teritorijom s takvim prirodnim resursima pomogla bi Kurdima u njihovoj težnji za nezavisnošću. Teško je poverovati da bi Turska na takav potez ostala uzdržana, a građanski rat u zemlji bi se prelio i na sever. Vašington, koji već dugo balansira između Ankare i Kurda, morao bi se opredeliti. Kurdi su saveznik u Iraku, i eventualno u sučeljavanju s Iranom, što se od Turske ne bi moglo očekivati. S druge strane, Turska je član NATO i najmoćniji je muslimanski saveznik Vašingtona u regionu. Angažovanje na turskoj strani bi eventualno gurnulo Kurde u naručje Iranu, što ne bi bilo prvi put u poslednjih dvadesetak godina. Obezbeđivanje reda i mira zahtevalo bi dodatni angažman okupacionih snaga. Ali ako bi se u toj situaciji Bušova, ili naredna, administracija opredelila za Kurde, Ankara bi bila izgubljena.

Domaći ali i strani analitičari, s pravom ukazuju na posledice mogućeg kosmetskog presedana. Na domaćoj sceni s vremena na vreme pomene se i mogućnost Republike Srpske da stekne nezavisnost ukoliko bi ista bila data autonomnoj pokrajini jedne države. Razlika između nezavisne RS i nezavisnog KiM ili nezavisnog Kurdistana leži u spremnosti na upotrebu sile zarad ostvarenja cilja i ne/postojanju "međunarodne" podrške. Presedan bi ostao presedan samo do prve sledeće prilike.

Dakle, nezavisno Kosovo i Metohija jednako je šteti američkih nacionalnih interesa, narušavanju stabilnosti regiona i EU. Nije ova jednačina tako jednostavna, ali pažljiva analiza ukazuje da bi navedeni razvoj događaja mogao biti podstaknut dizanjem kosovske zastave na granici prema Makedoniji, užoj Srbiji i preostalim susedima.