Смеће га је одало

Као што су два француска новинара убрзо после 11. септембра 2001. написали књигу у којој су покушали да докажу да је напад на Њујорк и Вашингтон био део завере америчког политичко- војног естаблишмента, а не удар Ал Каиде, то ни сада вероватно неће проћи пуно времена а да неко у некој писаној, или снимљеној, форми не постави прегршт питања око смрти Бин Ладена. Наравно, заговорници теорије завере прво ће посумњати је ли Бин Ладен уопште и убијен, или је реч о његовом договору с Американцима да се он као склони са сцене у сценарију његовог „убиства”. Опција да су Американци измислили да је он убијен, а да Бин Ладен то није са њима договорио практично је немогућа, јер их он увек може подсетити да је жив, ако је жив, путем видео- поруке. Друга примедба заговорника теорије завере јесте да он можда и није сада убијен већ много раније, а да је вест саопштена сада јер то администрацији председника Барака Обаме сада највише и одговара. Та теза може да се критикује са становишта моралности и поштења у политици, али како се те категорије слабо котирају у реалном политичком животу, теза о тајмингу смрти Бин Ладена има неко утемељење. Истина, не можете је доказати, али је не можете ни негирати. Баш као што је Деникен једном рекао да нико не може доказати постојање ванземаљаца, али и да нико не може доказати и да ванземаљци не постоје…

Има и других „шупљина” у целој тој причи око физичке елиминације вође Ал Каиде. Живео је у туристичком градићу надомак Исламабада, у огромној кући са високим зидовима на којима је била бодљикава жица. Кућа је била надомак војне академије пакистанске армије. Под претпоставком да Бин Ладен ипак није био тотално луд, како да неко живи у таквој кући са бодљикавом жицом а да не помисли да то може да изазове пажњу свих пролазника? На кући није било ни антене телевизора, није наводно било ни телефонске линије, ни интернета. Комуналци нису смели камионом за смеће ни да приђу тој кући, а Бин Ладен и друштво самостално су спаљивали отпад. Дакле, били су комуналци аматери. Истина, нису имали оне жуте или наранџасте комбинезоне. То носе њихове колеге у Гвантанаму.

И тако комуналци месецима и годинама нису могли да уђу у кућицу од милион долара све док америчком извиђачком сателиту није постало сумњиво откуда густи дим из пусте кућерине поред војне академије и зашто комуналци не могу да приђу тој кући. Па је сателит усмерио своје „цајс” суперосетљиве камере ка дворишту куће и снимио брадоњу како ложи смеће у импровизованом крематоријуму у дворишту свог утврђења. А све до тада Американци су веровали да је та кућерина тајни објекат нуклеарног програма пакистанске армије, па ништа нису питали своје пакистанске савезнике. Пакистанци су опет веровали да је то тајни објекат ЦИА која опет шпијунира њих, јер им не верује да они, Пакистанци, не скривају Бин Ладена. Како је вођа Ал Каиде лукаво закључио да ће и Американци и Пакистанци поверовати да су у тој кући „они други”, то је он наставио да мирно живи са својом екипом, док су сви у свету мислили да се он силно пати по гудурама Авганистана. Што је сигурно разочарало многе симпатизере Ал Каиде, јер је њихов идол ето живео прилично луксузно.

Ко је у ту кућу доносио храну то још нисмо сазнали, као ни где су сушили веш? У дворишту сигурно не, јер се Бин Ладен бојао да сателит из свемира не идентификује његове мере.

И онда после седам, осам месеци, Барак Обама је потписао, као врховни командант оружаних снага САД, да „Фоке” могу да нападну кућу у коју комуналци не могу да уђу. Па су ушле „Фоке”. Признајем да први пут чујем да амерички председник потписује такву врсту одобрења. Као да је Бин Ладен имао имунитет. А није био посланик, нити државник.

Успут је амерички председник уживо на ТВ екрану гледао улазак командоса у вилу Бин Ладена. Преко ТВ канала извиђачки сателит „биг берд” – ЦИА – Бела кућа.

Бин Ладена одало је смеће које је сам спаљивао. Неко је ту луд, каква прича за Холивуд…