Мастер у "пат" позицији

Откако је на предлог академаца Ректорски савет Конференције универзитета Србије утврдио да постоје услови за изједначавање старих основних студија са новим мастером, а Веће Београдског универзитета искључило ову могућност, тапка се у месту. До разрешења дилеме да ли ће до изједначавања доћи и под којим условима није дошло ни на прекјучерашњој седници скупштине КОНУС-а.

Делегати су се углавном сложили да стари "дипломирани" и нови "мастери" имају иста права, али је запело код изједначавања – звања. Међутим, остало је нејасно, у чему је разлика.

Већина ректора и студената сматра да свим дипломираним треба омогућити изједначавање звања и права са "мастерима". Важио би општи критеријум на нивоу целе земље и односио би се на све дипломце без обзира на то да ли су њихове студије трајале четири, пет или шест година.

Становиште већине декана, с друге стране, јесте да за овако нешто не постоји правни основ и да о свему мора да се изјасни и Скупштина Србије. Чули су се предлози да се еквиваленција може признавати само у појединим случајевима, односно да се мастер призна само онима чије су студије трајале 9, 10 или 12 семестара.

Ректорски савет КОНУС-а, који је већ разматрао све варијанте изједначавања, у проширеном саставу треба још једном да продискутује о аргументима "за" и "против" и у писменој форми предлог достави Скупштини КОНУС-а, чија би нова седница требало да буде идућег уторка.

Чини се да је "камен раздора" управо члан 127. Закона о високом образовању, за који су делегати прекјуче закључили да је нејасан и да га Скупштина Србије мора појаснити. Будући да је мало вероватно да Скупштина ускоро стави ову иницијативу на дневни ред, може се закључити да су декани ипак колико-толико успели да "спасу" овогодишњи упис на мастер.

Иначе, у члану 127. се каже: "Лице које је стекло, или стекне академски, стручни или научни назив (у даљем тексту: назив) према прописима који су важили до ступања на снагу овог закона, задржава право на његово коришћење у складу са прописима према којима их је стекло. Лице из става 1. овог члана може тражити од високошколске установе у којој је стекло назив да му у поступку и под условима прописаним општим актом високошколске установе, а у складу са критеријумима за усклађивање стечених назива које прописује Конференција универзитета, утврди да раније стечени назив одговара неком од назива из члана 95. ових закона. Кад високошколска установа у поступку из става 2. овог члана утврди одговарајући назив, издаје нову диплому у складу са овим законом."

Поједини делегати КОНУС-а били су у недоумици шта значи да лица која су стекла звања "дипломирани" задржавају своја стечена права. У новом систему школства на факултетима образују се "бачелори", "мастери" и "доктори", па је за све генерације дипломираних важно питање да ли ће они убудуће моћи да раде исте послове као бачелори, који се школују три године, или мастери, чије студије трају пет година. И они делегати који су изричито били против изједначавања, као на пример професор др Бранко Ковачевић, декан Електротехничког факултета у Београду, и професор др Милан Подунавац, декан Факултета политичких наука, споменули су да нико не оспорава стечена права дипломираних, али се нису изјаснили у погледу тога да ли су дипломирани стручни исто колико и "бачелори" или као и "мастери".

– Дипломирани студенти су дипломирани, без обзира на то да ли им у дипломи стоји додатак мастер. Ко сме да им одузме право да иду на докторске студије? Зашто би професор географије ишао на некакво дошколовавање, да би поново постао дипломирани, само сада са додатком мастер. Мастер студије може да упише само "бачелор", а то генерације дипломираних нису – објаснио је свој став професор др Градимир Миловановић, ректор Универзитета у Нишу.

Сличан је и став Већа Новосадског универзитета, које сматра да се "права у погледу запошљавања и других права која из тога проистичу (стручни испити, правосудни испити и сл.) раније стечених назива VII1 степена стручне спреме могу сматрати идентичним правима дипломираних студената – мастер по новом закону."

На величину проблема указала је и професор др Радмила Маринковић-Недучин, ректор Новосадског универзитета, која на критеријумима за изједначавање диплома ради од јуна и то по захтеву Ректорског савета. Постојала су два основна полазишта на које је подсетио и професор др Дејан Поповић, ректор Београдског универзитета.

Према првом, свим дипломираним студентима требало је омогућити еквиваленцију звања и права са "мастерима". Важио би општи критеријум на нивоу целе земље и односио се на све дипломце без обзира на то да ли су њихове студије трајале четири, пет или шест година. Ово је био и предлог студентских организација и студената проректора. Логика којом су се руководили била је да су по старом закону сви дипломци имали иста права при запошљавању и даљем школовању без обзира на године трајања студија, па тако треба да буде и убудуће.

Овакво мишљење је преовладало на Ректорском савету, када је овакав принцип усвојен. Тако се одустало и од варијанте да се услови еквиваленције утврђују од факултета до факултета, у зависности од тога колико су трајале основне студије.