Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Три поскупљења за три месеца

Три поскупљења за три месеца
Просечна пензија у Србији је 13.500 динара (Фото Ж. Јовановић)

На предлог синдиката запослених у социјалној заштити и владе, Министарство рада, запошљавања и социјалне политике требало би да донесе одлуку о новом поскупљењу смештаја у домовима за старе у Србији и то за 2,5 одсто.
Како сазнајемо, извесно је да ће у децембру још једном поскупети смештај у старачким домовима. То ће бити практично треће поскупљење у три месеца, јер баке и деке које живе у неком од 38 домова за старе у земљи већ од 1. октобра издвајају пет одсто више новца.

Како је објаснио Мића Лишанин, виши саветник у Министарству рада, смештај у домовима за старе за новембар требало би да поскупи због промене основице за обрачун плата запослених у тим установама. Првобитно је, у ствари, било планирано поскупљење од 5,04 одсто, јер је требало да буде увећан и коефицијент којим се множе основице за плате. Међутим то није било могуће, јер није донета нова уредба о коефицијентима. Њена израда требало би, најављује Лишанин, да буде готова до краја месеца, па је онда у децембру могућ додатни скок цена смештаја у старачким домовима.

Колики ће овога пута бити удар на пензионерски буђелар, још није одлучено. Поменута поскупљења планирана су закључком републичке владе још 15. јуна, после договора са репрезентативним синдикатима запослених у установама социјалне заштите.

– Половина "кирије" коју плаћају станари не одлази на плате директора, већ на плате помоћног особља у домовима, као што су спремачице, неговатељице, возачи и бербери. Из другог дела новца намирују се комунални трошкови, издаци за храну и одржавање хигијене и објеката. Не постоји други начин за повећање плата радника него поскупљењем смештаја у домовима – објаснио је Лишанин.

То значи да ако планирани предлози буду усвојени смештај у домовима за старе, са поменутим октобарским, новембарским и децембарским изменама, у текућој години би поскупео шест пута. Поскупљења су почела у децембру 2005. године, за 10 одсто, затим у јануару 2006. године за 3 одсто, па у априлу за 3,6 одсто, па опет у јулу за 2,8 одсто.

Неповољност по најстарије суграђане јесте што ритам поскупљења домског смештаја није усклађен са повећањем пензија. Просечна септембарска примања најстаријих житеља у земљи износила су 13.491 динара, а у Београду 16.609 динара. Добра вест је да су у дирекцији пензијско-инвалидског осигурања најавили повећање октобарских пензија, које ће бити исплаћиване наредног месеца, за 5,83 одсто. Последња пензијска повишица била је у априлу и износила је 8,34 одсто.

Међутим, како се приближава зимски период, потражња за собама у старачким  домовима у земљи све је већа. У прилог томе говори податак да је српски домски капацитет од 9.456 места у мају био попуњен 92 одсто, а сада је 98 процената.

Највећа је потражња за смештајем у неком од три београдска дома. Један од њих, Дом "Бежанијска коса", највећа је институционална установа за старе у земљи са капацитетом од 632 корисничка места. У зависности од те класификације, од 1. октобра цене смештаја у овој установи крећу се од 19.314 динара, колико коштају двокреветне и трокреветне собе, до 28.637 динара, колико станари морају да плате смештај у једнокреветном апартману.

У дому при Геронтолошком центру у Руми, смештај је најјефтинији и кошта 12.142 динара. Према Лишаниновим речима, уколико су примања пензионера нижа од трошкова смештаја, а он нема сродника који би намирили ту разлику, уз одобрење Центра за социјални рад, они се надокнађују из државног буџета. Према Закону о избеглицама Србије, прогнаним и избеглим особама, које немају примања, смештај у старачким домовима плаћа Комесаријат за избеглице, тако да је око њих 1.000 збринуто на овај начин.

У Србији постоји и шест приватних домова за старе, у којима цене смештаја одређују сами власници. Они који те установе одаберу за своје пребивалиште, месечно морају да издвоје од 500 до 1.000 евра.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.