У инат Американцима

Можда је Данијел Ортега, као доказ да је други човек у односу на оног антиамеричког револуционара из времена ратова са контрашима у Никарагви, већ направио један огроман уступак званичном Вашингтону. Није, како би то учинио сваки други латино-вођа, прогласио своју победу, иако непотпуни изборни резултати довољно јасно говоре да се некадашњи ватрени сандиниста, на челу Никарагве од 1985. до 1990, враћа као председник једне од најсиромашнијих земаља на свету. Званично славље због повратка на чело државе, после шеснаест година, некадашњи нестрпљиви, темпераментни сандиниста оставио је за сате после парламентарних избора у САД.

Вашингтон би на томе морао да му буде захвалан, јер би само још фалило да се усред целе приче о промашајима и трагичним губицима у Ираку, о губљењу угледа у свету, чују још тријумфалистички добоши из  латиноамеричког задњег дворишта. И то баш из Никарагве која је некад компромитовала и Реганову републиканску администрацију. Уместо тога, некадашња икона хладног рата изашао је да умири раздрагану масу и да, без икакве победничке ароганције, најави спремност да "искорени сиромаштво", али и да "обезбеди сигурност приватном сектору, свим странцима у нашој земљи". Средовечни сандиниста проређене косе поручио је да ће Никарагва "развијати везе са читавом међународном заједницом" док се његова супруга Росарио Муриљо, ауторка целог плишаног сандинистичког имиџа, припијена уз свог преобраћеног вођу задовољно и широко смешила.

Нико у Америци не спори да је Ортегин изгледни тријумф још један "срамотни пораз Бушове администрације (данашњи "Вашингтон пост"). Забринутост у Вашингтону не потиче толико због претње да ће Никарагва у новом издању опет горети револуционарним пламеном.  Овде се страхује од појачаних латино-редова на чијем је челу   елоквентни и популарни, медијски мајстор, Уго Чавес.  Венецуелански председник добиће у Ортеги још једног члана у клубу који збија редове антиамериканизма међу латиноамеричким државама, без обзира на плишану мекоћу некадашњег борца. Ортега својим повратком додатно раздражује Бушове најближе сараднике који су својевремено градили своју каријеру упињући се да га збаце. Бојећи се оживљавања тих неславних скандала из времена неовлашћених пошиљки контрашима који су у рату са сандинистима опустошили земљу и изазвали 30.000 жртава, Вашингтон је учинио све да спречи повратак Ортеге. Како у аргентинској "Пахини 12", листу лево оријентисаних интелектуалаца, пише Луис Брушхтеин, Ортега сигурно није светац, али ни ђаво каквим га представља Вашингтон. Али Буш и остали десничари не боре се против Ортеге због његових мана, већ, напротив, управо због његових врлина, пише овај аутор. Он указује да је сандинистички покрет са Ортегом на челу био демократска герила, с обзиром на то да је дошао на власт после тешке и окрутне Сомозине диктатуре. И без обзира на неке ексцесе, није успостављена ни диктатура пролетеријата, нити се Ортега одрекао демократских правила игре, упркос томе што је земља била у непрекидном грађанском рату распириваном из Вашингтона.

Подржавши кандидата деснице, и претећи санкцијама, Буш је учинио добро никарагванском народу, сматра овај аналитичар, јер је окренуо гласачко тело на другу страну. Никарагва је, као што се то често дешава у последње време, гласала "у инат" Вашингтону и претњама које одатле долазе.