Прети криза институција

Различити политички интереси везани за датум одржавања парламентарних и председничких избора довели су у питање изгласавање уставног закона. Уставним законом (за који мора да гласа најмање две трећине народних посланика) не одређује се тачан датум одржавања избора, али се њиме ипак дефинише крајњи рок у коме они морају бити одржани.

Око тога да ли уставни закон мора да се донесе на истој седници када и нови устав не споре се само политичари, већ и правници. У члану 134. још важећег Устава каже се да уставни закон ступа на снагу усвајањем устава, али су тумачења правника подељена око тога да ли то значи истог дана или може и у неком краћем року након проглашења устава.

– Уколико устав буде проглашен, али без уставног закона, имаћемо, да се тако изразим, једну глупу ситуацију. Устав је ступио на снагу, али не може да буде спроведен. Рад на овакав начин је дефакто кршење устава, дакле наш устав ће бити у кризи на почетку, или народски речено – операција успела, пацијент преминуо, каже за "Политику" Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда Србије. Он, међутим, додаје да га не би изненадило, "јер је у Србији све могуће", да седница, после проглашења устава буде прекинута, па да се каже како се она наставља касније, онда кад се договоре, како би на тај начин био заобиђен уставом прописани поступак. Што се избора тиче, они могу бити расписани, без доношења уставног закона, уколико не будемо имали власт – каже Ивошевић.

То практично значи да би за расписивање парламентарних избора влада прво требало да поднесе оставку, а уколико се желе и председнички, онда би то исто морао да уради и Борис Тадић.

Владимир Тодорић, уредник Српске правне ревије, подсећа да, уколико уставни закон не би био донет на данашњој седници парламента не постоји ниједна институција која би санкционисала такву нерегуларност, јер фактички немамо Уставни суд (упражњена су места председника и три члана суда).

– То не само што би значило кршење садашњег устава, већ би довело и до кризе јер би имали на снази нови устав који не знамо како ће се примењивати. Доношење устава без уставног закона био би преседан у историји писаног устава. То је немогуће – каже Тодорић за "Политику".

Према његовим речима било би најбоље донети устав са уставним законом и расписати изборе на свим нивоима. Избори могу бити одржани и до краја године уколико се у уставном закону рок од расписивања до одржавања избора смањи са 45 на 30 дана.

Управо због свега што за собом повлачи доношење новог устава, а пре свега измену системских закона (о скупштини, влади, председнику, уставном суду, избору народних посланика, локалним изборима, локалној самоуправи), промена највишег правног акта уочи избора, сматра Тодорић, није упутна пошто би до избора "дошло и овако и онако". На ове законе бисмо свакако морали да сачекамо око три месеца и уколико би уставни закон данас био донет јер треба сачекати да прође рок за одржавање избора, а затим морају да се формирају скупштина и влада и тек онда би ти закони могли да буду донети.

Уколико се одустане од усвајања уставног закона, објашњава Тодорић, и ако не буде проглашења устава без уставног закона онда је следећи корак расписивање избора на свим нивоима, што би влада хтела да избегне.

Сличног је мишљења и Слободан Вучетић, бивши председник Уставног суда који је још уочи референдума тврдио да у случају његовог успеха проглашење устава и уставни закон морају бити "одрађени" истог дана.

На наше питање да прокоментарише правне последице евентуалног неусвајања уставног закона Вучетић каже: "Ако не буде усвојен, онда ћу то коментарисати, не желим да будем пророк, верујем да ће се договорити у последњем тренутку".

Колико је ова тема осетљива говори и чињеница да је мало правника спремно да јавно говори о последицама евентуалног неусвајања уставног закона. Један наш угледни стручњак за уставно право који је желео да остане анониман супротно претходним саговорницима каже да доношење уставног закона следи иза акта проглашења новог устава и не мора да се деси у истом тренутку.

"Актом о проглашењу се финализира доношење устава, а уставни закон може да се донесе и у наредним данима, али не у неком великом размаку због потенцијалног изазивања велике институционалне кризе".

Уколико у најкраћем року не буде изгласан уставни закон, настаће један специфичан правни вакуум, јер ће функционисати институције које су изабране у складу са претходним уставом. У том случају би стара скупштина функционисала под новим уставним кишобраном, али се у том случају дубоко већ улази у питање легитимитета власти, односно органа који су конституисани у складу са претходним уставом, а треба да делују у складу са новим.