Витез фудбала

Стигао је Мишел Платини.

По многима: чаробњак фудбала, играч префињених потеза, дриблинга, лепих голова... И понашање на терену увек за десетку. Зато су Французи у два маха, да потенцирамо државе Француска, одлучило да Мишелу на груди ставе Орден легије части, али и онај други који се зове "Витез легије части".

Витезу фудбала припало је једно од највећих признања. Захваљујући баш њему Француска је 1984. године постала и најбоља у Европи. "Триколори" су на челу с Платинијем први пут освојили шампионску титулу Старог континента. Он је био "галски петао" који је најбоље – "кукурикао".

Фудбалер средине терена, везњак какав се ретко рађа, почео је каријеру у малом клубу, да би у Нансију (освајач Купа Француске), затим у Сент Етјену (шампион) приграбио прве фудбалске трофеје. Пут га је касније одвео у Италију, где се носећи дрес Јувентуса прославио. Француз је славу француског фудбала пренео на Апенинском полуострву али и целом свету. "Стара дама" никад у својим редовима није имал таквог фудбалског каваљера, играча који је одушевљавао на три Светска првенства (Аргентина 1978, Шпанија 1982. и Мексико 1986). "Триколори" су по многим оценама играли првокласан фудбал и умирали у лепоти. Само су у Мексику заузели место које им припада (треће), док су у Шпанији у полуфиналу поражени од Немачке тек после извођења пенала.

Са Француском је био првак Европе. Са Јувентусом је освојио све што може да се – освоји. Чак је био и најбољи стрелац Италије: хет-трик голгетер. Да човек не поверује: градитељ игре, онај који замишља и спроводи акције. Пакер број један – најбољи стрелац!

То је Мишел Платини. Фудбалер кога су и наши репрезентативци упамтили баш на том "Еуро 84" у Француској. У групи су "плави" доживели три пораза, један од Француза (2:3), а сва три поготка постигао је – Мишел. Још једном је у каријери три пута заредом постигао голове носећи национални дрес: опет је то било на Првенству Европе 1984. и то против Белгије (5:0).

Ако су га наши репрезентативци запамтили као играча, он је заувек упамтио Југославију када је био селектор. Никад Платини није победио "плаве". Београда ће се сећати и по томе што је на клупи "триколора" (укупан биланс: 29 16 8 5) дебитовао у нашем главном граду 18. новембра 1988. године у квалификацијама за "Мундијал 1990". Резултат је гласио: 3:2 за чету Ивана Осима.

Французи су европском шампионском звању 1998. додали и светску титулу. Слика за памћање: стојећи поред Жака Ширака на финалној утакмици са Бразилом на Стадиону "Француска" у Сент Денију. Мишел Платини испод сакоа уместо кошуље носио је дрес француске репрезентације. И то је доказ колико воли фудбал и своју домовину. "Триколори" су се попели на светски трон. Томе је, сигурно, допринео и Мишел Платини који је тада био директор "Мундијала".

Ко је још Мишел Платини?

Смеран и изнад свега симпатичан човек. Фудбалер који је на почетку каријере имао две тешке повреде. Једном је доживео троструки прелом ноге, други пут повреду десног чланка. Блиставе тренутке имао је у Јувентусу, пре тога је заједно са Иваном Ћурковићем допринео најлепшим данима Сент Етјена.

Зашто је Платини дошао у Београд?

Битка за европску фотељу је почела: фудбалски људи националних савеза саслушаће важећег председника Ленарта Јохансона (изабран на Малти 1990. године) али и визију човека са терена Мишела Платинија. Касније ће дићи руку за једног од њих двојице.

Одлука ће пасти 27. јануара у Диселдорфу. Јохансон или Платини? Поред осталих и у ФС Србије су дужни да добро извагају којим ће путем даље ићи Европа.

Ми ни у фудбалу не можемо мимо Европе.