Добићеш, колико даш

Закаснели одлазак лекару има традиционални узрочно-последични однос, чија вишеслојност намеће подсећање на народну причу о тамном вилајету. Бајковита причануди по(р)уку, у следећим реченицама: ,,...Кад су ушли у тамни вилајет, сви су под ногама осећали неко ситно камење и загонетне повике из мрака: ’Ко овога камења понесе, кајаће се, а ко не понесе, опет, кајаће се’. Онда су појединци помислили: ’Кадћу се кајати, зашто да носим камење ?’, а други супротно одлучили: ’Дај барем један каменчић, да понесем’. Убрзо, по повратку из таме, насветлост дана, сви угледаше драго камење. Зато су се кајали иједни и други. Први, што нису ништа понели, а други, такође, што нису понели више”.
Ово поређење касног одласка лекару с тамним вилајетом, има у себинечег трагикомичног јер наслеђена је дефиниција по којој здравље ,,нема алтернативу”. Неки кажу да здравље није све, али живот без здравља је ништа. Ваљда се зато, нарочито у последње две деценије, здравље у Србији скупо плаћа, а живот даје бадава.

Актуелна свакидашња јадиковка у овдашњем здравственом систему добија на значајузбог дубоко укорењене корупције, аматерског односа према професионалним обавезама, разнихповршности и недоречености, технолошко-информационе централизације, ниског нивоа социјалне сигурности и здравствене заштите којуфинансира држава... Муке иневоље се преносе с колена на колено док сеиндолентни пацијенти злопате и самовољно, по навици и васпитању, одлажу посету лекару.

Јунг је рекао: ,,Човек је чудовишно конзервативно биће, којесамо крупне невоље могу да натерају на променунавика”. Ализдравље није дато једном заувек и не откуцава по аутоматизму, већ по задивљујуће сложеном механизму условљених релација, међу којима јенајдрагоценија превенција. Свима позната примарна превенција намењена је здравим особама, секундарна –латентим болесницима, а терцијарна се бави рехабилитацијом узнапредовалих стадијума.

Примордијална превенција, пак, значи стварање друштвеног амбијента за промоцију здравих навика. Најновији примери:афирмација непушача, правилнаисхрана,физичкеактивности. Наравно, за овај облик превенције одговорност сноси идржава, од које се очекује да модификује систем и факторе који оштећују здравље, али и да допринесе акцијама које на здравље утичупозитивно.

Дакле, примордијална превенција као цивилизацијски искорак. Или, како би то рекли у неким развијеним земљама: добићеш,колико даш. У сваком случају, брига за здравље је вечита партија шаха у којој ко повуче први потез има више шанси. Код нас, међутим, галопира беспарица,народне кухиње ничу готово свакодневно, и зато је илузорно очекивати драгоцену промоцију примордијалне превенције. Народу који касно иде код лекара, једино преостаје категорично цитирање Његоша: „Тешко ономе, кад неко о њему брижи”.

*Магистар стоматолошких наука, Нови Пазар