Dobićeš, koliko daš

Zakasneli odlazak lekaru ima tradicionalni uzročno-posledični odnos, čija višeslojnost nameće podsećanje na narodnu priču o tamnom vilajetu. Bajkovita pričanudi po(r)uku, u sledećim rečenicama: ,,...Kad su ušli u tamni vilajet, svi su pod nogama osećali neko sitno kamenje i zagonetne povike iz mraka: ’Ko ovoga kamenja ponese, kajaće se, a ko ne ponese, opet, kajaće se’. Onda su pojedinci pomislili: ’Kadću se kajati, zašto da nosim kamenje ?’, a drugi suprotno odlučili: ’Daj barem jedan kamenčić, da ponesem’. Ubrzo, po povratku iz tame, nasvetlost dana, svi ugledaše drago kamenje. Zato su se kajali ijedni i drugi. Prvi, što nisu ništa poneli, a drugi, takođe, što nisu poneli više”.
Ovo poređenje kasnog odlaska lekaru s tamnim vilajetom, ima u sebinečeg tragikomičnog jer nasleđena je definicija po kojoj zdravlje ,,nema alternativu”. Neki kažu da zdravlje nije sve, ali život bez zdravlja je ništa. Valjda se zato, naročito u poslednje dve decenije, zdravlje u Srbiji skupo plaća, a život daje badava.

Aktuelna svakidašnja jadikovka u ovdašnjem zdravstvenom sistemu dobija na značajuzbog duboko ukorenjene korupcije, amaterskog odnosa prema profesionalnim obavezama, raznihpovršnosti i nedorečenosti, tehnološko-informacione centralizacije, niskog nivoa socijalne sigurnosti i zdravstvene zaštite kojufinansira država... Muke inevolje se prenose s kolena na koleno dok seindolentni pacijenti zlopate i samovoljno, po navici i vaspitanju, odlažu posetu lekaru.

Jung je rekao: ,,Čovek je čudovišno konzervativno biće, kojesamo krupne nevolje mogu da nateraju na promenunavika”. Alizdravlje nije dato jednom zauvek i ne otkucava po automatizmu, već po zadivljujuće složenom mehanizmu uslovljenih relacija, među kojima jenajdragocenija prevencija. Svima poznata primarna prevencija namenjena je zdravim osobama, sekundarna –latentim bolesnicima, a tercijarna se bavi rehabilitacijom uznapredovalih stadijuma.

Primordijalna prevencija, pak, znači stvaranje društvenog ambijenta za promociju zdravih navika. Najnoviji primeri:afirmacija nepušača, pravilnaishrana,fizičkeaktivnosti. Naravno, za ovaj oblik prevencije odgovornost snosi idržava, od koje se očekuje da modifikuje sistem i faktore koji oštećuju zdravlje, ali i da doprinese akcijama koje na zdravlje utičupozitivno.

Dakle, primordijalna prevencija kao civilizacijski iskorak. Ili, kako bi to rekli u nekim razvijenim zemljama: dobićeš,koliko daš. U svakom slučaju, briga za zdravlje je večita partija šaha u kojoj ko povuče prvi potez ima više šansi. Kod nas, međutim, galopira besparica,narodne kuhinje niču gotovo svakodnevno, i zato je iluzorno očekivati dragocenu promociju primordijalne prevencije. Narodu koji kasno ide kod lekara, jedino preostaje kategorično citiranje Njegoša: „Teško onome, kad neko o njemu briži”.

*Magistar stomatoloških nauka, Novi Pazar