У потрази за гробом Мона Лизе

Специјално за „Политику”

Фиренца – Сликар и архитекта Ђорђо Вазари својевремено је записао да је богати фирентински трговац Франческо дел Ђокондо ангажовао Леонарда да Винчија да уради портрет његове супруге Лизе. „Леонардо је сликао четири године и оставио недовршен портрет који се данас налази код француског краља Франческа у Фонтенблоу”, написао је Визари и додао: „Мона Лиза је била прелепа”.

Ђокондина лепота и енигматични осмех, овековечени на Леонардовој слици, већ дуго заокупљају пажњу стручњака и поклоника уметности, али су такође предмет разноврсних, често спектакуларних, истраживања и тумачења. Данас, готово пет векова после смрти, захваљујући непролазној привлачности, Мона Лиза је поново у центру медијске пажње: у Фиренци је у току потрага за њеним гробом и евентуалним посмртним остацима.

Недавно, у фирентинској цркви Сан Лоренцо у „регистру мртвих 1501–1600.” пронађен је извод, заведен под бројем 139. У том документу пише да је Лиза, рођена Герардини, жена Франческа дел Ђоконда, умрла 15. јула 1542. и да је сахрањена у манастиру Сант Орсола. Пошле седмице у овом манастиру, основаном 1309. у близини базилике Сан Лоренцо за монахиње бенедиктинског реда, почела је потрага за старим гробовима међу којима се (претпоставља се) налази и Ђокондин гроб. Под будним оком бројних ТВ станица (Си-Ен-Ен, Би-Би-Си, Ал Џазира..), Националне географије и Дискавери канала, екипа коју предводи новинар и писац Силвано Винчети почела је уз помоћ георадара да истражује доњи слој тла у дворишту двеју манастирских цркава.

– Наш посао је да дамо јасан одговор на ову историјску загонетку. Из докумената у нашем поседу неспорно је да су током 16. века у цркви манастира Сант Орсола сахрањиване не само монахиње већ и обичне особе, угледне и истакнуте личности тог доба – истиче Винчети.

Георадар који Винчети користи може да „види” до три метра у дубину, а помоћу софистицираног система хардвера и софтвера враћа у визуелној форми фреквенције које се шаљу у тло.

За сада, георадар је под земљом открио само једно обличје. Можда се ради о крипти у коју је положена жена са најчувенијег портрета на свету. Винчети и његов тим, помогнути стручњацима са универзитета у Равени, планирају да после обраде података добијених на основу радарског испитивања операцију наставе у стилу Индијане Џонса, ископавањем. Све у нади да ће пронаћи скелет жене, старе приближно 60 година (Лиза Герардини је умрла у 63.години), чију ДНК би затим упоредили са оном која припада Монализиним синовима чији се посмртни остаци налазе у капели цркве Сантисима Анунцијата у Фиренци. На крају, уколико налази потврде сродство, Винчети сматра да ће бити могуће компјутерски реконструисати Ђокондин лик.

Винчети се већ годинама бави историјским истраживањем великеенигмеиз прошлости. Отворио је Петраркин гроб, пронашао трагове арсеника у костима хуманисте и филозофа Пика дела Мирандоле, а прошле године је изазвао велику сензацију објављивањем да је пронашао Каравађове кости.

Његов „детективски” рад није прихваћен са разумевањем у италијанским научним круговима, нарочито зато што се његове хипотезе базирају претежно на езотерији и библијској симболици. Тако Франко Кардини, универзитетски професор историје у Фиренци, оптужује Винчетија за сујетни сензационализам и „грешну манипулацију мас-медијима”.

-------------------------------------------------------------------

Можда Мона Лиза не би желела популарност

– Оставите моју прабаку Мона Лизу Герардини дел Ђокондо да почива у миру. Оставите Ђоконди ту мистерију која ју је учинила познатом у целом свету. Можда она не би волела сву ту рекламу. Понекад чак помислим да међу људима постоји болесна радозналост, жеља да се све трансформише у медијски бизнис с оне стране науке – закључује Наталија Строци Гучардини, потомак Мона Лизе, иначе млада позоришна глумица и бивша балерина,која такође успешно наставља породичну традицију производње вина на имању у близини Фиренце.