Уништене три минобацачке мине

Захваљујући спретности пиротехничара из сектора цивилне заштите при Управи за одбрану Републике Србије, јуче су у раковичком насељу Сунчани брег уништене три неексплодиране минобацачке мине, калибра 82 милиметра.
Ове направе дужине око 40 центиметара завршиле су међу кућама дивљег раковичког насеља после уништавања тамошњег војног магацина за време бомбардовања НАТО 1999. године.
Становници тога краја пронашли су их недавно, приликом припреме земљишта за градњу куће. Мине су се налазиле десетак метара иза објекта обележеног бројем 152.
Када су јуче око 10 часова на Сунчани брег стигли ватрогасци, полиција, Хитна помоћ и пиротехничари у тој кући била је мајка са двоје малолетне деце. Преко пута њиховог дома налази се још један објекат у коме није било укућана. Полиција је мајку и децу одвела у склониште. Прозори на објектима су отворени да не попуцају од детонације, а терен обезбеђен да пролазници не могу да приђу минама. Затим су, са панцирним прслуцима и кацигама на главама, у акцију ступили поручник Бранислав Јовановић, пуковник Срећко Гавриловић, пиротехничари Министарства одбране. Док су они процењивали најбољи начин да униште убојна средства, у помоћ им је притекао колега Никола Радисављевић, који је у близини ископао рупу дубине пола метра. Закључено је да су упаљачи на минама оштећени, да би било ризично транспортовати их даље, па их је Јовановић спретно пренео у удубљење у земљи, направљено да заустави гелере приликом експлозије. Ту је поставио спорогореће штапине и после њиховог активирања имао је два минута да побегне у заклон.

Овај тридесетогодишњи младић уништава убојна средства од 2001. године, када је и дипломирао на Војно-техничкој академији. Признаје да док то ради увек осећа страх, који је, каже, позитиван, јер га подстиче да у свакој секунди буде сконцентрисан и опрезан.

– Када будем престао да стрепим приликом активирања бомби, престаћу да се бавим овим послом. Страх подстиче опрез, од којег нам зависи живот. Такође, он подиже адреналин, па овај посао подсећа на бављење екстремним спортовима. Још као дечак обожавао сам оружје и знао да ћу радити овако нешто. Вероватно не бих могао да радим канцеларијске послове, не држи ме место. Негативна страна овог занимања је што наше породице стрепе када радимо разминирања, а то се догађа бар два пута месечно – објаснио је Јовановић.

Када каже људима чиме се бави, они га обично обаспу гомилом питања, мада има и пријатеља који га одговарају од овог ризичног посла.            

По окончању јучерашњег уништавања мина, пиротехничари су проверили            терен, јер земљиште мора остати потпуно очишћено од гелера. Како је објаснила Нагорка Минић, представник одељења за одбрану Београда, то је било шесто уништавање мина расутих по брду изнад манастира Раковица, после бомбардовања НАТО. Веома је, каже, ризично било шта радити на том терену, који би требало што пре очистити од убојних средстава. Међутим, тврди Минићева, такав подухват изискује десетине хиљада евра. Ипак, на чињеницу да људски живот нема цену, надлежне опомиње и догађај који се на истој локацији догодио пре месец дана. Само је срећа спасила багеристу, који је, копајући темељ за кућу, налетео на оштећену експлозивну направу у земљи.

Отежавајућа околност је и што здања у насељу Сунчани брег граде без дозволе. Раковичке власти подржавају идеју о чишћењу загађеног терена поред манастира. Како је објаснила Минићева, јуче после разминирања, учесници ове акције састали су се са Бојаном Милићем, председником Општине Раковица и разговарали о прављењу пројекта о чишћењу тог раковичког подручја. Један од предлога био је и обавезивање грађана да пре почетка градње на Сунчаном брегу морају имати потврду да њихов плац није загађен убојним средствима.   

Осим у Раковици, у последње време пиротехничари су имали посла у Јајинцима, Новом Београду, на Вождовцу и Калемегдану, где ће и данас у девет часова бити организоване припреме за уништавање заосталих мина.