Разлике у дужини очекиваног трајања живота

Старење становништва са собом је донело нову здравствену кризу коју су на различите начине доживеле земље Европе.Средином шездесетих година прошлог века очекивано трајање живота при живорођењу је у Источној Европи и републикама бившег СССР-а почело да стагнира, у појединим земљама и да опада. За овакву ситуацију најзаслужније је повећање стопа смртности од кардиоваскуларних болести и ширење алкохолизма и насиља.У истом периоду, у остатку развијеног света догодила се „кардиоваскуларна револуција” (смањење стопа смртности од болести срца и крвотока) која је најзаслужнија за даље продужавање очекиваног трајања живота.

Почетком друге половине 20. века, очекивано трајање живота у Србији (без Косова и Метохије) износило је око 62 године за жене и 60 година за мушкарце. У наредних 60 година вредности су расле, нарочито код жена, али је пораст био знатно скромнији него што је то случај код најразвијенијих земаља. У прилог томе иде и чињеница да су почетком осамдесетих година мушкарци имали очекивано трајање живота 69 година и да се у наредне три деценије вредност повећала за свега две године (иста је ситуација и код жена, 74 год. – 1980, 76 год. – 2009).

Најдуже очекивано трајање живота при живорођењу, крајем прве деценије 21. века, имају становници Јапана (жене у просеку 86 година, мушкарци 79). Следе Италија, Швајцарска и Аустралија са две године краћим животним веком за жене и једнаким за мушкарце. Од земаља у непосредном окружењу, најдуже се просечно живи у Словенији (ж: 82, м: 75), Хрватској (ж: 79, м: 72) и БиХ (ж: 77, м: 72). Македонија има очекивано трајање живота као и Србија, а лошије је, за мушкарце, у Бугарској и Црној Гори (70), као и Мађарској и Румунији (мушкарци 69). Процене за Косово су: жене – 67, мушкарци – 69 година. Најкраћи животни век у Европи имају становници Русије (ж: 74, м: 61) и Украјине (ж: 74, м: 63). У свету најкраће очекивано трајање живота је у источној Африци (Зимбабве, Мозамбик, Замбија) и Авганистану око 40 година за оба пола.

Почетком новог века, болести проузроковане старењем су најзаступљеније у смртности становништва света. Кардиоваскуларне болести заузимају 29 одсто укупне смртности у свету, инфективне 19 одсто, тумори 13 одсто, а насилне смрти око девет одсто.

Највише стопе смртности од кардиоваскуларних болести имају земље у источном и југоисточном делу Европе, а предњаче Украјина и Русија са око 1.000 умрлих на 100.000 становника. Србија (780 на 100.000) налази се на осмом месту, а од земаља у непосредном окружењу, Бугарска је на трећем, Румунија на деветом, Хрватска и Мађарска на 13. односно 14. месту. Међу кардиоваскуларним узроцима одговорним за тако лошу слику издвајају се исхемијска болест срца и цереброваскуларне болести. Највише стопе смртности од исхемијске болести срца имају земље Источне Европе, односно републике бившег Совјетског Савеза.

Највише стопе смртности од тумора (више од 200 умрлих на 100.000 становника) имају европске земље, као и Уругвај, Канада и Јапан. Што се тиче европских земаља не постоји јасна регионална диференцираност. Равномерно су заступљене источноевропске и западноевропске државе. Двадесет пет најстаријих популација на свету има високе стопе смртности од тумора, што указује да је код тог узрока старост најбитнија детерминанта. Највише стопе око 300 на 100.000 имају Мађарска и Данска, на трећем месту је Хрватска. Србија заузима десето место у свету, заједно са Словенијом (стопе око 250 на 100.000).

Због чега су у Србији тако високе стопе смртности од болести срца и тумора? Пре свега, старосна структура је неповољна. Индекс старења показује већи удео старих (60 и више) него младих (20 и мање), а најстарији (80 и више година) учествују у укупном становништву са готово 3,5 одсто. Такође, здравствена инфраструктура и просвећеност становништва о значају редовног лекарског прегледа на доста су нижем нивоу него што је то код најразвијенијих земаља света. Фактори ризика за настанак хроничних обољења у великој мери су део народног фолклора у Србији. Пушење, алкохолизам, гојазност, физичка неактивност, као и неправилна исхрана су свакодневица великог броја људи.

*Центар за демографска истраживања Института друштвених наука