Турци више не „пуше као Турци”

Од нашег специјалног извештача

Истанбул – Турци који на јавним местима прекрше забрану пушења неће бити погубљени по прописима за које се тврди да су важили у 17. веку, мада је њихов премијер одлучан да протера дуван изједначавајући цигарете са тероризмом.

Тврде да је султан Мурат Четврти знао да прерушен лута улицама овог града наређујући егзекуције оних који су кршили његов закон о забрани пушења донет да би се смањила зависност од седења по чајџиницама и кафанама.

Један од најстаријих покушаја забране коришћења дувана на јавним местима је неславно пропао, популарност дувана је штавише порасла, па је изрека „пушиш као Турчин” ушла у многе светске језике.

Султан није успео, али турски премијер Реџеп Тајип Ердоган решен је да заврши посао започет пре пуна три века. Давно је забранио пушење не седницама кабинета, а када је 2007. покренуо општу кампању остало је упамћено да је за борбу против цигарета рекао да је „исто толико важна као и борба против тероризма”.

Пре две године коначно је испословао Закон о забрани пушења на свим јавним местима, укључујући ресторане, кафиће и барове (ако немају отворен простор), који се стриктно спроводи.

У овој земљи у којој многи живе од узгајања дувана, њених 22 милиона пушача – од којих су добра половина млади мушкарци – не мире се лако са забраном.

Најгласнији су власници хиљада чајџиница по којима мушкарци проводе највећи део слободног времена причајући или играјући „тавлу”, игру на табли која потиче из древне Месопотамије а и данас је најомиљенија забава читавог мушког Блиског истока.

Власници чајџиница кажу да су најмање 80 одсто њихових гостију пушачи. Ништа није помогло. Уставни суд је почетком ове године одбио захтев једног удружења власника кафана да се закон укине.

Иако су казне за прекршитеље ниске – 77 лира (30 евра) за разлику од 500 евра у суседној Грчкој – то не умањује Ердоганову решеност да што више дувана протера са седмог по величини тржишта цигарета на свету, турског.

Антидуванско расположење је, кажу критичари, део напора власти да промени друштво. Секуларисти премијерову Партију правде и развоја оптужују да откако је 2002. дошла на власт промовише конзервативне исламистичке визије.

Како је Закон о забрани пушења донет у време када су уведена ограничења на рекламирање алкохола, критичари су још уверенији да су алко-никотинске рестрикције део плана исламизације.

„Мислим да идемо ка камуфлираној забрани алкохола”, тврди Тахир Беракарасу који је на челу асоцијације власника кафеа, барова и ресторана истанбулског кварта Бејоглу, средишта ноћног живота овог 16-милионског града.

„Шта се то овде догађа? Да ли то значи да у овој земљи не желе алкохол”, пита он подсећајући и да је Мустафа Кемал Ататурк, оснивач модерне Турске, волео „раке”, турску варијанту македонске мастике, грчког уза или либанског арака – претка наше ракије.

Има их који сматрају да је реч о удару на културу живљења. „Отоманску културу наследили смо од предака. Зашто је мењамо?”, каже ми Ахмед Челикер, 32-годишњи власник кафића у четврти Султанахмет. „Лети је лако, али по оваквом дану ретко ко седи напољу да би могао и да пуши”.

„Заиста мислим да у свему овоме има религије”, жали се Ахмет доносећи велику криглу „ефес” пива. „Они су против пушења, они су против алкохола, они су... шта да кажем”.

Жури да би што пре неким Холанђанима припремио наргиле уз дуван са укусом јабуке. Потом се враћа користећи још један аргумент који се тиче исламских повеза за главу који носе жене.

„Погледајте колико је само младих девојака под хиџабом. Мајка ми каже да пре 20 година тога није било”.

Ако се мери по дувану, алкохолу и хиџабу, Турска се несумњиво враћа својим исламским коренима.

„Волела бих само када би се закони о једнакости жена примењивали тако стриктно као забрана пушења”, жали се Гулсерен Онанч, бивша председница удружења женских послодаваца Турске.

Судећи по препуним баровима Бејоглуа, Ердоганови конзервативци нису победили. Али, то је само један кварт мегаполиса.

Чајџинице и ашчинице на страну, али све је више и модерних објеката у којима, по новим прописима, нема ни дувана, ни алкохола. Барчин Јунанч, уводничарка „Хуријета”, пише да се традиционални шампањац више не служи ни после позоришне представе у Бешикташу, истанбулском кварту који држи опозициона Републиканска народна партија коју је основао Ататурк.

Министарство здравља прави нови компјутерски програм како би се у приватном бизнису утврдило ко својим запосленим допушта пушење. Влада намерава да ангажује „добровољачку милицију” која ће потказивати прекршиоце.

Биће да је страх разлог што се сви тако стриктно држе забране пушења. Власти имају друго објашњење. Кажу да су Турци склони да се мењају па подсећају како је лако пре 15 година прихваћена забрана пушења по аутобусима или, много важније, са колико су мало отпора Турци прихватили Ататуркове реформе када им је 1928. увео латиницу и са глава скинуо фесове замењујући их шеширима са Запада.

У сваком случају, Ердоган, коме сва предвиђања дају нову убедљиву победу на парламентарним изборима 12. јуна, има кључни аргумент: Турци више не „пуше као Турци”.

Потрошња дувана је у 2010. пала за 13,2 одсто, а Турска је постала пета на свету и трећа у Европи по стриктности спровођења мера за забрану пушења.