Све је исто…само музеја нема

У јавном пољу, како год оно било дефинисано, постоји консензус око неколико питања везаних за музеје у Србији. Највећи музеји у Србији су затворени. Неопходно их је што пре реконструисати и отворити. Грађани у десетинама хиљада учествују у манифестацији која се зове Ноћ музеја, дакле грађани траже да се музеји отворе. Али, консензус такође постоји и око тога да нико није одговоран што музеји не раде. Нико није дужан да финансира музеје. Одлуке о судбини музеја нема ко да донесе. Ово су некакве датости, неупитне већ годинама.

Овако на тему реконструкције музеја размишља Бранислава Анђелковић, директорка Музеја савремене уметности у Београду, који је 2008. године започео адаптацију, реконструкцију и доградњу зграде на Ушћу.

У овом тренутку завршена је прва фаза радова на реконструкцији, адаптацији и доградњи, која је обухватала сређивање крова, подрумских просторија где се налазедепои ирадионице, и доградња која је обухватала измештање трафо-станице из подрума музеја и њено постављање у нови објекат. Сада се чекају средства за другу и трећу фазу реконструкције. Друга фаза подразумева комплетно уређење унутрашњости и замену инсталација, а у трећој се очекује сређивање спољног дела музеја (фасаде и браварије).

О томе шта актуелна ситуација у вези са затвореним музејима заправо говори о друштву и његовим представницима, Бранислава Анђелковић каже:

„Ако су до 19. века музеји репрезентовали аристократију па индустријалце, током 20.државе и нације, у 21. веку музеји репрезентују места комуникације и образовања и наравно очувања. Ово празно место у уметничком животу Србије данас говори о једном друштву коме се неда да размишља о својој прошлости, садашњости и будућности. Јасно је да друштво ’не размишља’већ то чине они којима је та делатност поверена.Ти веома заузети људи не само да немају времена ни жеље да размишљају о уметности већ као да нису сигурни да би било добро да ико о томе размишља. Зна се да је лов у мутном увек веома профитабилан.Људи су се увек плашили савремене уметности а посебно ако је нису платили, наручили или купили. То је наша ситуација. Наша политичка елита не плаћа, не наручује и не купује уметност,дакле уметност и не постоји а ако случајно и постоји мора бити да нам тај „производ” и није потребан”, каже Бранислава Анђелковић. Директорка Музеја савремене уметности наглашава да смо имали министре културе који су реч тржиште користили чешће него министри економије.

(/slika2)„Гурање културе на тржиште је феномен. Када се каже култура заправо се мисли на забаву и разбибригу. Ради се о намерној и лицемерној замени теза јер, постоји и културна индустрија и индустрија забаве али не постоји индустрија уметности. Када би постојала,не би било уметника ни критичке свести која је сама суштина уметничког деловања”.

Бранислава Анђелковић истиче да не би требало поистовећивати ситуацију МСУ са Народним музејем, с обзиром на различит приступ реконструкцији.У периоду 2002-2005, пројектанти Музеја Иван Антић и Иванка Распоповић предводили сутим пројектаната из британске агенције БДСП која се бави пројектовањем машинских, енергетских и електроинсталација. Прослава 40година рада Музеја на Ушћу била је и прилика да се јавност упозна са завршеним пројектима и почетак напора на проналажењу средстава и припрема за расписивање тендера.

„Крајем 2006. део средстава бива одобрен из НИП-а и Музеј најављује завршну изложбу за 2007„У раскораку – савремена британска уметност” којом потврђујемо статус најважнијег музеја савремене уметности у региону. Радови на Ушћу почели суу јулу 2007.Тада смо веровали да је рок за завршетак свих радова,укључујући и спољно уређење музеја заједно с парком скулптуре, крај 2010. За све остало питајте Владу Србије”, закључује Бранислава Анђелковић.

Пре месец дана Министарство културе је за наш лист саопштило да ће збирке Народног музеја бити пресељене до краја априла. За сада је још све где је и било

За два дана, тачније 10. маја, Народни музеј у Београду обележиће 167. годину постојања традиционалном доделом признања заслужнимпојединцима и институцијама као и изложбом „Италија и рестаурација величанственог кратера – Кнежевско благо Народног музеја”.

И ове године све ће се дешавати у згради на Тргу Републике која и изнутра и споља углавном изгледа исто као и 2003. године када је са пуним ентузијазмом најављена реконструкција здања на централном београдском тргу.

У суботу 14. маја заказана је и 8. Ноћ музеја која ће привући стотине грађана, али и пружити замагљену слику о томе колико публика заиста током године посећује музеје.

Крајем новембра прошле године на конкурсу за реконструкцију Народног музеја изабран је пројекат архитекте Владимира Лојанице. На челу Министарства културе тада је био Небојша Брадић. Тада је речено да „ако све буде текло по плану, музеј ће у новом руху осванути до краја 2013. године”.

(/slika3)Пет месеци након што је изабран пројекат Лојанице, тачније 1. априла ове године, у Министарству културе, у коме је у међувремену дошло до кадровских промена, па је уместо Брадића министар постао Предраг Марковић, добили смо информацију да би до краја априла требало да буде решено питање исељења преосталих збирки из Народног музеја као и припреме за извођење радова на објекту, а до краја јуна 2011. године требало би да буде завршен главни пројекат реконструкције националног здања на београдском Тргу Републике. У Министарству културе тада нам је речено да је процедура за потписивање уговора за израду идејног и главног пројекта у току.

У међувремену је јавност информисана да би део новца од продаје Телекома могао да буде искоришћен за реконструкцију Народног музеја, али да ће се пронаћи и други начини финансирања. Као што је познато, за сада се одустало од продаје Телекома.

– Пројекат је одобрен и имали смо обећање да ће уговор о изради идејног и главног пројекта бити потписан. Кад се добију све дозволе и сагласности онда могу да почну радови. Постоје одређене фазе које могу да се ураде у овој години без обзира што је динамика предвиђала да се све заврши у првом тромесечју. Потписивање уговора подразумева и одређена средства за исплату реализованог посла.

За ову годину имамо различите фазе које могу бити изведене. Било је предвиђено 110 милиона динара за део пројектне фотодокументације, за истражне и припремне радове и почетак радова на фасади.

Још постоје шансе да се део тих радова припреми и уради, али наша планирана динамика се одлаже, каже Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја у Београду.

Представници српске дијаспоре такође су нудили помоћ са своје стране, али они су навикли на другачији систем.

„На пример, наша дијаспора у Америци има пореске олакшице уколико се све уплаћује у један одређени фонд који је формиран на подручју Америке. Дакле, неће добити олакшице ако тај новац уплаћују овде. Али, они за свој новац траже врло прецизне услове.

Национални музеј мора да се ради државним средствима, а не парама које даје дијаспора. То је тек шлаг на торти”, закључује Татјана Цвјетићанин.

Марија Ђорђевић

-----------------------------------------------------------

Без одговора Министарства културе

На наше питање када ће бити потписан уговор о изради идејног и главног пројекта, у Министарству културе смо добили одговор да се за сада још не зна.

М. Ђ.

-----------------------------------------------------------

Стамбено питање Музеја града

Музеј града Београда добио је војну зграду у Ресавској улици, али за сада је у том простору одржан само прошлогодишњи Октобарски салон и сада актуелне изложбе Београдске интернационалне недеље архитектуре. Практично, и Музеј града има решено стамбено питање само на папиру.

„Ми смо добили зграду, ствари стоје јер, пре свега, требало би да се распише конкурс за адаптацију. Нису решени ни имовинско-правни односи јер је у једном делу зграде још војна штампарија. Реч је о изузетно великом простору од око 11.000 метара квадратних и зграда је у лошем стању. Нема ниједан читав олук, тако да је реч о веома комплексном пројекту адаптације”, каже Даница Јововић Продановић, директорка Музеја града Београда.

М. Ђ.

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. У мрачним депоима имамо право богатство. Зато је у Србији сваки дан ноћ музеја.

. Неки музејски примерци су нам изложени нон-стоп. На телевизији и у новинама.

. Једино што још одржавамо је ђубриште историје.

. Ова нова владина поставка и није баш репрезентативна.

. Да ли ће бар уже руководство ПУПС-а да се бори за боље музејске просторе?

. Неки траже да се Музеј револуције преименује у Кућу страве.

. Наша пирамида има хортикултурно име.

. На Балкану су посао археолозима преотели патолози.

. Јат би могао да се уклопи у Музеј ваздухопловства.

. Имамо доста воска, али нам недостају фигуре.

 Драгутин Минић