Насред мора – језеро нафте

Од нашег специјалног извештача

Каспијско море – Лукоилова нафтна платформа „Јуриј Корчагин” (није јунак из Октобарске револуције) у центру Каспијског мора, на дубини од око 12 метара, чије се прозирно дно види из хеликоптера, јер се једино тако до платформе и може стићи, дело је руку и српских градитеља. Међу 40.000 оних који су до 2010. године, када је платформа и званично пуштена у рад, конструисали, али и на само извориште нафте постављали носеће блокове тежине до 1.400 тона, било је највише српских градитеља.

Српских прегалаца данас на овом извору црног злата, удаљеном око 180 километара од Астрахана, руског града на Волги, и 1.600 километара од Москве, више нема, каже Павил Кузмук, један од челних људи који контролише рад „Корчагина”, додајући да на платформи ради 105 људи у смени од по 12 сати.

После две недеље проведене на Каспијском мору враћају се кућама, а с обзиром на то да раде у посебно тешким условима, поготово зими када платформу заробе ледници, јер температура падне и испод нуле до 15 степени Целзијусових, запослени имају и посебне бенефиције. Новинарима из Србије, који су ових дана били у посети „Корчагину”, домаћини нису хтели да открију које објашњавајући да је реч „о превише личним стварима”.

Кузмук истиче да је реч о платформи отпорној на лед, опремљеној комплексом носивости 560 тона за бушење до 7.400 метара дубине. Платформа поседује плутајуће складиште за нафту капацитета 28.000 тона, подводни цевовод дужине 58 километара. „Корчагин” је истовремено и прва нафтна платформа са просторијама за становање, медицинским и заједничким просторијама, кухињом, коју опслужује и помоћно особље, њих 25, кувара, спремачица, лекара, спасилаца...

Купање и пецање са платформе строго је забрањено, као и бацање смећа. Може се пушити само на једном месту у стамбеном блоку.

Целокупно управљање платформом обавља се из централног пулта. Платформа је прошарана пријемницима, па ако радник којим случајем запали цигарету на неприкладном месту, то ће се одмах знати, а он ће бити кажњен забраном враћања на посао.

У овом тренутку раде три нафтне и по једна гасна и водена бушотина. Платформа има своју хемијску лабораторију у којој се контролишу сви параметри нафте, гаса и воде.

Новинари из Србије, који су после два сата лета хеликоптером из Астрахана, а након посебне обуке за летење и упозорење да два дана пре доласка на „Корчагин” не смеју да омиришу ни кап алкохола ради сопствене безбедности, слетели на хелиодром. Имали су срећу да море буде мирно и увере се у којој мери Лукоил, посебно после недавног акцидента у Мексичком заливу, придаје важност заштити животне средине. Целокупан технолошки отпад, укључујући и отпадне воде, не избацују се у море, већ складиште у контејнере, а потом на обали користе за добијања додатне енергије. Годишња производња нафте на нафтном пољу „Корчагин” износи око 2,3 милиона тона. Истовремено се произведе и до 1,2 милијарде кубика гаса. Бушотину снабдевају струјом четири турбине које раде на гас из којих се накнадно добија струја која снабдева стамбени простор на платформи.

Приликом бушења примењује се јединствено у Русији пројектно-технолошко решење – хоризонталне бушотине, које се протежу дужином већом од пет километара. Надгледање бушења врши се и са обале, уз помоћ сателитског канала везе у режиму онлајн.

Андреј Скобијејев, начелник Централног дистрибутивног система Астрахана, каже да су две платформе стациониране у мору повезане у један комплекс мостом дужине 75 метара, док се испод налази нафтна бушотина, али и део за припрему и превоз нафте и гаса.

Лукоил је у сарадњи са властима Астраханске области на овом делу обале развио научно-производни центар Биос, у коме се реализује низ еколошких програма, укључујући и одгој каспијске рибе јесетрекоја даје најбољи кавијар по чему је Астрахан надалеко познат.

Рачуна се на залихе нафте испод „Корчагина” у наредних 30 година. Само нафтно поље, каже Скобијејев, пронашао је Лукоил још 2000. године. Водећи домаћи привредници и саветници у Астрахану апелују да руске компаније још активније раде на експлоатацији нафте у Каспијском мору како би се кренуло у још већу изградњу лука и започела обнова већ постојећих бродоградилишта, што би у великој мери подстакло развој локалне индустрије. Каспијско море је зона којој припадају углавном економски слабо развијени региони као што су Дагестан и Астрахан.

Астраханска област је развијена управо захваљујући Лукоиловој нафтној бушотини, а како би се убудуће све више улагало у нова нафтна поља, која ће помоћи развој руских провинција, затражено је да се нафтне компаније ослободе плаћања рудне ренте. Лукоил је већ наишао на разумевање овдашњих власти те је ослобођен плаћања извозне царине чиме ће само у овој години уштедети око 350 милиона долара.

Иначе, сва нафта с „Корчагина” завршава у рафинерији у Волгограду. Платформа је добила назив по истоименом познатом геологу и проналазачу нафте који је потом био и члан Управног одбора Лукоила. Данас на платформи „Јуриј Корчагин” ради и његов унук Алексеј.

Главни пројекат који ће у наредне четири године Лукоил реализовати на Каспију је експлоатација налазишта „Филановског”, највећег у последњих двадесет година на тлу Русије. Укупне инвестиције Лукоила у региону у наредних 20 година биће више од 20 милијарди долара. По мишљењу председника компаније Вагита Алекперова, каспијски пројекат може изменити целокупну индустријску структуру југа Русије, а посебно Астраханске области, у којој ће се појавити нови порески обвезници, будући да ће бити ангажовани локални извођачи радова. Захваљујући тим пројектима биће запослен велики број становника, јер у овој области ради 16 малих и великих бродоградилишта.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------

И море и језеро

Каспијско мореили Каспијско језеро је највеће језеро не Земљи, између Европе и Азије, површинеоко 394.000 квадратних километара. Иако га једни зову морем, а други језером, чињеница је да је реч о слаткој води због чега се третира као језеро. Међутим, због величине зову га и Каспијским затвореним морем.

Ј. П.

-----------------------------------------------------------

Плата око 1.000 долара

Просечна плата у Астрахану у последњем кварталу 2010. године износила је 15.388 рубаља месечно (једна рубља 27 долара). Просечна плата инжењера (средњег нивоа) у овом делу Лукоила је, како се незванично сазнаје, око 1.000 долара.

Иако се Лукоилова нафтна платформа налази релативно близу Астрахана због чега би требало очекивати да цена горива на пумпама у овом граду на Волги буде нижа, ситуација се и у Русији озбиљно променила. Па док је лане литар горива у ширем делу Москве могао да се точи по цени од 45 до 50 динара за литар, данас је око једног понегде и више од једног долара, дакле између 68 и 70 динара.

Ј. П.