Nasred mora – jezero nafte

Od našeg specijalnog izveštača

Kaspijsko more – Lukoilova naftna platforma „Jurij Korčagin” (nije junak iz Oktobarske revolucije) u centru Kaspijskog mora, na dubini od oko 12 metara, čije se prozirno dno vidi iz helikoptera, jer se jedino tako do platforme i može stići, delo je ruku i srpskih graditelja. Među 40.000 onih koji su do 2010. godine, kada je platforma i zvanično puštena u rad, konstruisali, ali i na samo izvorište nafte postavljali noseće blokove težine do 1.400 tona, bilo je najviše srpskih graditelja.

Srpskih pregalaca danas na ovom izvoru crnog zlata, udaljenom oko 180 kilometara od Astrahana, ruskog grada na Volgi, i 1.600 kilometara od Moskve, više nema, kaže Pavil Kuzmuk, jedan od čelnih ljudi koji kontroliše rad „Korčagina”, dodajući da na platformi radi 105 ljudi u smeni od po 12 sati.

Posle dve nedelje provedene na Kaspijskom moru vraćaju se kućama, a s obzirom na to da rade u posebno teškim uslovima, pogotovo zimi kada platformu zarobe lednici, jer temperatura padne i ispod nule do 15 stepeni Celzijusovih, zaposleni imaju i posebne beneficije. Novinarima iz Srbije, koji su ovih dana bili u poseti „Korčaginu”, domaćini nisu hteli da otkriju koje objašnjavajući da je reč „o previše ličnim stvarima”.

Kuzmuk ističe da je reč o platformi otpornoj na led, opremljenoj kompleksom nosivosti 560 tona za bušenje do 7.400 metara dubine. Platforma poseduje plutajuće skladište za naftu kapaciteta 28.000 tona, podvodni cevovod dužine 58 kilometara. „Korčagin” je istovremeno i prva naftna platforma sa prostorijama za stanovanje, medicinskim i zajedničkim prostorijama, kuhinjom, koju opslužuje i pomoćno osoblje, njih 25, kuvara, spremačica, lekara, spasilaca...

Kupanje i pecanje sa platforme strogo je zabranjeno, kao i bacanje smeća. Može se pušiti samo na jednom mestu u stambenom bloku.

Celokupno upravljanje platformom obavlja se iz centralnog pulta. Platforma je prošarana prijemnicima, pa ako radnik kojim slučajem zapali cigaretu na neprikladnom mestu, to će se odmah znati, a on će biti kažnjen zabranom vraćanja na posao.

U ovom trenutku rade tri naftne i po jedna gasna i vodena bušotina. Platforma ima svoju hemijsku laboratoriju u kojoj se kontrolišu svi parametri nafte, gasa i vode.

Novinari iz Srbije, koji su posle dva sata leta helikopterom iz Astrahana, a nakon posebne obuke za letenje i upozorenje da dva dana pre dolaska na „Korčagin” ne smeju da omirišu ni kap alkohola radi sopstvene bezbednosti, sleteli na heliodrom. Imali su sreću da more bude mirno i uvere se u kojoj meri Lukoil, posebno posle nedavnog akcidenta u Meksičkom zalivu, pridaje važnost zaštiti životne sredine. Celokupan tehnološki otpad, uključujući i otpadne vode, ne izbacuju se u more, već skladište u kontejnere, a potom na obali koriste za dobijanja dodatne energije. Godišnja proizvodnja nafte na naftnom polju „Korčagin” iznosi oko 2,3 miliona tona. Istovremeno se proizvede i do 1,2 milijarde kubika gasa. Bušotinu snabdevaju strujom četiri turbine koje rade na gas iz kojih se naknadno dobija struja koja snabdeva stambeni prostor na platformi.

Prilikom bušenja primenjuje se jedinstveno u Rusiji projektno-tehnološko rešenje – horizontalne bušotine, koje se protežu dužinom većom od pet kilometara. Nadgledanje bušenja vrši se i sa obale, uz pomoć satelitskog kanala veze u režimu onlajn.

Andrej Skobijejev, načelnik Centralnog distributivnog sistema Astrahana, kaže da su dve platforme stacionirane u moru povezane u jedan kompleks mostom dužine 75 metara, dok se ispod nalazi naftna bušotina, ali i deo za pripremu i prevoz nafte i gasa.

Lukoil je u saradnji sa vlastima Astrahanske oblasti na ovom delu obale razvio naučno-proizvodni centar Bios, u kome se realizuje niz ekoloških programa, uključujući i odgoj kaspijske ribe jesetrekoja daje najbolji kavijar po čemu je Astrahan nadaleko poznat.

Računa se na zalihe nafte ispod „Korčagina” u narednih 30 godina. Samo naftno polje, kaže Skobijejev, pronašao je Lukoil još 2000. godine. Vodeći domaći privrednici i savetnici u Astrahanu apeluju da ruske kompanije još aktivnije rade na eksploataciji nafte u Kaspijskom moru kako bi se krenulo u još veću izgradnju luka i započela obnova već postojećih brodogradilišta, što bi u velikoj meri podstaklo razvoj lokalne industrije. Kaspijsko more je zona kojoj pripadaju uglavnom ekonomski slabo razvijeni regioni kao što su Dagestan i Astrahan.

Astrahanska oblast je razvijena upravo zahvaljujući Lukoilovoj naftnoj bušotini, a kako bi se ubuduće sve više ulagalo u nova naftna polja, koja će pomoći razvoj ruskih provincija, zatraženo je da se naftne kompanije oslobode plaćanja rudne rente. Lukoil je već naišao na razumevanje ovdašnjih vlasti te je oslobođen plaćanja izvozne carine čime će samo u ovoj godini uštedeti oko 350 miliona dolara.

Inače, sva nafta s „Korčagina” završava u rafineriji u Volgogradu. Platforma je dobila naziv po istoimenom poznatom geologu i pronalazaču nafte koji je potom bio i član Upravnog odbora Lukoila. Danas na platformi „Jurij Korčagin” radi i njegov unuk Aleksej.

Glavni projekat koji će u naredne četiri godine Lukoil realizovati na Kaspiju je eksploatacija nalazišta „Filanovskog”, najvećeg u poslednjih dvadeset godina na tlu Rusije. Ukupne investicije Lukoila u regionu u narednih 20 godina biće više od 20 milijardi dolara. Po mišljenju predsednika kompanije Vagita Alekperova, kaspijski projekat može izmeniti celokupnu industrijsku strukturu juga Rusije, a posebno Astrahanske oblasti, u kojoj će se pojaviti novi poreski obveznici, budući da će biti angažovani lokalni izvođači radova. Zahvaljujući tim projektima biće zaposlen veliki broj stanovnika, jer u ovoj oblasti radi 16 malih i velikih brodogradilišta.

Jasna Petrović

-----------------------------------------------------

I more i jezero

Kaspijsko moreili Kaspijsko jezero je najveće jezero ne Zemlji, između Evrope i Azije, površineoko 394.000 kvadratnih kilometara. Iako ga jedni zovu morem, a drugi jezerom, činjenica je da je reč o slatkoj vodi zbog čega se tretira kao jezero. Međutim, zbog veličine zovu ga i Kaspijskim zatvorenim morem.

J. P.

-----------------------------------------------------------

Plata oko 1.000 dolara

Prosečna plata u Astrahanu u poslednjem kvartalu 2010. godine iznosila je 15.388 rubalja mesečno (jedna rublja 27 dolara). Prosečna plata inženjera (srednjeg nivoa) u ovom delu Lukoila je, kako se nezvanično saznaje, oko 1.000 dolara.

Iako se Lukoilova naftna platforma nalazi relativno blizu Astrahana zbog čega bi trebalo očekivati da cena goriva na pumpama u ovom gradu na Volgi bude niža, situacija se i u Rusiji ozbiljno promenila. Pa dok je lane litar goriva u širem delu Moskve mogao da se toči po ceni od 45 do 50 dinara za litar, danas je oko jednog ponegde i više od jednog dolara, dakle između 68 i 70 dinara.

J. P.