Србија на опрезу због Ал Каиде

Ал Каида је веома уздрмана, а процес консолидације ће вероватно потрајати, што не значи да терористи неће у међувремену припремати осветничке ударе према Америци и њеним савезницима. Нова ситуација после убиства Осаме бин Ладена и њене евентуалне последице по безбедност Балкана се не смеју занемарити, сматра професор др Радослав Гаћиновић, научни саветник у Институту за политичке студије у Београду. По његовим речима, познато је да је Мухамед ал Завахири, рођени брат Ајмана ал Завахирија, другог по важности човека у Ал Каиди, својевремено руководио најесктремнијим крилом терористичке ОВК на Косову и Метохији против Србије, па је стога јасно да Ал Каида и данас свакако има значајан утицај код терористичких ћелија на Балкану.

– Простор Косова и Метохије ће највероватније остати место на коме ће се спроводити завршна фаза припрема припадника Ал Каиде пред упућивање у акцију, јер је то у криминалном смислу најзапуштенија област у којој не функционише правна држава. Тамо код грађана влада страх и зебња и нико не сме да се усуди да пријави евентуалног терористу. Чак и ако би хтео, нажалост нема коме, јер међународне снаге на КиМ се не мешају у свој посао, а косовска полиција посебно. Међутим, иако тренутно Србији не прети директна опасност од Ал Каиде, њене безбедносне службе морају да буду у појачаној приправности, јер Ал Каида лако може да изабере стране амбасаде у Београду као мете терористичких удара – оценио је професор Гаћиновић, наводећи да је недавно хапшење припадника курдског Хезболаха Ајдана Тамака доказ о професионализму српске полиције.

(/slika2)Мада је ситуација на југоистоку Србије тренутно стабилна, Гаћиновић упозорава да албански лидери данас потпуно јавно испољавају сепаратистичке тежње у циљу стварања јединствене албанске државе на Балкану.

– Албански лидери настоје после проглашења независности Косова да операционализују идеју о стварању „Великог Косова” од делова западне Македоније, Црне Горе и југоистока Србије, који иначе и називају Северно Косово. После тога би вероватно направили неку врсту федералног или конфедералног односа са Албанијом. То би била територија од око 50.000 квадратних километара, отприлике као површина БиХ, са око 5,5 до 6 милиона становника и представљала би велику опасност не само за Балкан, него и за целу Европу – рекао је Гаћиновић. Он је навео да је кључ за безбедност Србије заправо њено опредељење за војну неутралност. „Уколико би Србија променила свој став и рецимо, прикључила се НАТО-у, сигурно је да би са безбедносног аспекта било проблема”.

Гаћиновић је додао да највећа претња од радикалног ислама данас прети из Босне и Херцеговине, али и Рашке области, где у свим збивањима активну улогу има Турска.

– Пошто Турска неће бити примљена у Европску унију, Америка као њен најближи савезник жели да компензује тај њихов заједнички неуспех повратком Турске на Балкан. Турска је велика сила, економски и војно веома моћна, и као таква жели да прошири своју сферу утицаја на Балкан, јер у другим њој блиским регионима није могуће због утицаја Русије и Кине. Мада је председник Турске Абдулах Гул недавно у Карађорђеву изјавио да је жеља Истанбула да појача сарадњу држава региона „уз поштовање територијалног интегритета и принципа немешања у унутрашње ствари”, (/slika3)Турска је своје „пријатељство” према Србији показала муњевитим признавањем Косова као независне државе. Током грађанског рата на просторима бивше Југославије Турска је увек била на оној страни која је била против Срба. Зашто турски председник не осуди сепаратистичке тежње муслиманских верских лидера из Рашке области или пак понашање муслиманског верског вође Мустафе Церића – пита Гаћиновић. Турска ће наводно уложити велика средства у Рашку област, а ја питам: зашто не у Војводину, западну или источну Србију – навео је Гаћиновић, додајући да Турска никада неће у БиХ заступати интересе Републике Српске. Он је подсетио на упозорење Збигњева Бжежинског, који сматра да постоји опасност од обнове политичког ислама у Турској и аналогно томе промене међународног курса Анкаре.

Марко Албуновић

-----------------------------------------------------------

Муслимански борци постали имами

Процењује се да се у БиХ налази неколико хиљада потенцијалних терориста, а њихов утицај у БиХ данас је значајан. На пример, џамија „Краљ Фахд” у насељу Неџарићи у Сарајеву велика је грађевина са огромним паркинг простором у којој се могу купити сви могући одевни предмети које користе вехабије. Главни имам те џамије је пензионисани пуковник Незим Халиловић звани Мудерис. Он је у грађанском рату у БиХ био командант 4. муслиманске бригаде која је по њему и добила име „Мудерис”, а позната је посебно по злочинима почињеним према заробљеницима. Такође, Халил Брзина (чије је дервишко име Халил Хулуси Хакшибенди ел Босневи) пензионисани генерал Армије БиХ и бивши командант 7. муслиманске бригаде, данас држи проповеди у Сарач Исмаиловој џамији у Сарајеву, где је и имам. Ту, између осталих, клања и Бакир Изетбеговић, актуелни бошњачки члан Председништва БиХ.

--------------------------------------------------------------------------

Ко је Мухамед ал Завахири

Млађи брат Ајмана ал Завахирија, могућег наследника Осаме бин Ладена на челу Ал Каиде, годинама је руководио акцијама исламских терориста на Балкану. Важи за експерта за логистику и сматра се да је један од војних команданата Исламског џихада.

Рођен је 1953. године у Каиру, где се и школовао, а 1974. и дипломирао и добио звање инжењера. Исте године добио је посао у једној грађевинској фирми и преселио се у Саудијску Арабију. Његово име нашло се 1981. године на оптужници за убиство египатског председника Анвара Садата, али је касније ослобођен оптужби. Под плаштом хуманитарне организације „Исламик релиеф”, путовао је у Босну, Хрватску и Албанију.

Осама бин Ладен је крајем 1993. године званично поставио Мухамеда ал Завахирија на место главнокомандујућег за операције на Балкану, а Завахири је до тада већ развио мрежу терористичких ћелија у региону. Из базе у Бугарској руководио је 1994. године акцијама муџахедина у Босни, а из скровишта у Албанији радио на регрутовању и обуци специјалних јединица ОВК. Како се касније испоставило (после великог суђења у Египту у случају такозваних „повратника из Албаније”) новац за ове акције пристизао је директно од Осаме бин Ладена. У априлу 1999. године Завахири је ухапшен у Уједињеним Арапским Емиратима, а потом изручен Египту, где је у затвору провео 10 година.

На крилима египатске револуције која је недавно збацила са власти Хоснија Мубарака, Завахирија је привремена војна управа пустила на слободу у склопу амнестије за политичке затворенике. Ипак, само неколико дана касније, тачније 20. марта, поново је ухапшен и тренутно се налази под надзором египатских власти.

М. А.