Лекције из оптимизма

У Музеју југословенске кинотеке синоћ је завршен Фестивал иранског филма, у оквиру којег је кроз дела "Дечак и војник", "Под месечином" и "Овде гори светло" приказан портрет нове снаге иранске кинематографије, Резе Мир-Каримија.

Светска критика Каримија назива "будућношћу и мером новог иранског филма", истичући да "беспрекорна нарација, вртлог емоција, визуелна непретенциозност и миленијумска традиција иранске културе проговарају из Каримијевог дела".

Љубазношћу менаџмента Југословенске кинотеке и Иранског културног центра у Београду, редитељ Карими говорио је за "Политику" о оптимизму, слави иранског филма, новом филму и Кустурици.

ИНТЕРВЈУ
Ваши филмови одишу оптимизмом. Мислите ли да је нада и даље неопходна у животу свих нас?

– Оптимизам је најприсутнија тема у светском филму данас. У мојим филмовима нема карактера са искључиво негативним контекстом, а ја их и избегавам. Моји јунаци су, углавном, позитивно настројени. Оптимизам и нада представљају главне теме које ме интересују. Моји филмови су доста обојени верским контекстом. Таква тема захтева да ликови имају поглед на свет за који се залаже и вера, а то је позитивизам и оптимизам.

Управо снимате нови филм. Преовлађује ли оптимизам у теми о положају жене у Ирану данас?

– Филм се зове "Тако једноставно", а основна тема је живот иранске домаћице која на својим плећима има и домаћинство и бригу о породици, а кроз ту причу се провлачи и тема о положају жена у данашњем Ирану. Очекује ме још близу месец дана снимања. Тренутно сам у фази избора глумаца за други део снимања, јер волим да радим са глумцима који нису много популарни. Као и моје колеге, волим и желим да моји филмови учествују на фестивалима, па када га завршимо, понудићемо га, пре свих, Канском фестивалу.

У чему се огледа вишегодишњи успех и слава иранског филма?

– Испитивање глобалног успеха иранског филма је тема која фасцинира свет већ неколико година и свако има свој став о томе. Ако бисмо морали да се ограничимо на неколико фактора тог успеха, они би били једноставност и искреност који се плету око људских прича.

Колико ти успеси олакшавају реализацију нових филмова?

– Снимање филма у Ирану није толико скупо као у Европи или Америци. Држава штити кинематографију, учествује у финансирању и помаже и младе и афирмисане редитеље. Моје колеге имају могућност да користе и средства која нису државна, да остварују копродукције са другим земљама, фондовима и продуцентима. Годишње се сними близу 70 играних и око 40 кратких и документарних филмова.

Често Вас пореде са старијим колегама – Киаростамијем, Маџидијем, Махмалбафом. Смета ли Вам то или Вам годи?

– Драга су ми та поређења. Доста сам научио од њих и врло их поштујем и ценим. У погледу форме моји филмови имају доста заједничког са њиховим делима, али када је у питању садржина желим да изградим стил и став који је мање заступљен у иранском филму, неке нове погледе и приступе. Желим да одсликам проблеме схватања и веровања обичног света, који су повезани са политичком ситуацијом, о чему се ретко говори у нашим филмовима. Желим да дам поглед на тренутно стање у Ирану, другачије од журналистичког сагледавања. Дакле, оно дубље, помало метафизички, што сам и приказао у филмовима "Под месечином" и "Овде гори светло". Такав приступ је мање заступљен у Ирану, што је констатовала и критика.

Не кријете да наш редитељ Емир Кустурица доста утиче на Вас. Чиме Вас фасцинира?

– Кустурица је познато име у Ирану и врло је цењен. На допадљив начин он повезује иронију и трагедију, а да би ту везу извео до краја пажљиво бира глумце. Његови ликови често делују метафизички, нестварно. Без обзира колико је судбина тих ликова тешка, они зраче надом и оптимизмом и држе се заједно чак и када им живот није баш наклоњен. Однос тих јунака радује гледаоце и даје нам мотивацију да наставимо даље. Кустурица својим негативним ликовима не даје много простора да изађу на површину. Највише ми се допадају "Дом за вешање" и "Отац на службеном пут", а највећи утицај Кустурице и његовог дела у мојим филмовима видљив је у начину приповедања.