Ердоган чека нови тријумф

Од нашег специјалног извештача

Истанбул – Турска је увелико у предизборној кампањи уочи гласања 12. јуна, али у поређењу са неким другим кампањама ова нуди веома мало узбуђења и политичке буке.

Разлог је што премијер Реџип Тајип Ердоган са великом извесношћу очекује да добије већински глас око 50 милиона бирача и својој странци обезбеди трећи узастопни једнопартијски мандат.

Премијеров оптимизам утемељен је на бриљантним економским успесима друге најбрже развијајуће привреде света која је једном ногом у Европи а другом у Азији.

Ердоганово обећањe да ће Турска 2023. – када буде славила стоту годишњицу републике – бити међу десет највећих привреда света а њени становници имати годишњи доходак од 25.000 долара не делују као јевтин предизборни трик.

„Питајте се да ли у свом џепу имате 25.000 долара или немате. Нико, ни у једном делу света не ставља толики новац у било чији џеп. Ми причамо о експанзији привреде“, кључни је аргумент Ердоганове кампање.

Очекивање да ће предстојећи избори потврдити стабилност владавине Странке правде и развоја (АКП) наговештава понављање убедљивих успеха које је Ердоган забележио на изборима 2002. и 2007.

Побољшање стандарда, раст запослености и перспектива напредовања, комбиновани са ојачаним међународним статусом Турске, чине се као јачи аргументи од критика опозиције да кокетирање АКП са исламом озбиљно прете секуларном карактеру државе.

По уставу, АКП је секуларна партија, али морално и психолошки она либералне вредности промовише у раму ислама нудећи нов модел секуларизма који религији не допушта контролу над институцијама државе али исламу омогућава активну улогу у јавном животу. Попот демохришћана на Западу.

Ердоган је у међувремену, прошлог септембра, на референдуму изборио сагласност јавности да изврши уставне промене и, како је раније најавио, после јунских избора донесе нов устав који ће заменити садашњи донет у време војног удара 1980.

Уставне промене треба да убрзају турско приближавање ЕУ и, између осталог, ограничавају моћ војске која је у другој половини 20. века четири пута интервенисала у политичком животу земље сматрајући себе јединим чуваром Ататуркове републике.

Убацујући нову енергију у своју странку, АКП је са листи скинуо половину својих садашњих посланика и номиновао 78 женских кандидата за 550-члани парламент у коме жене сада чине тек десет одсто.

Највећа странка опозиције, Републиканска народна партија (ЦХП) коју је створио отац савремене Турске, Мустафа Кемал Ататурк, погубила је ослонце у средњој класи јер се противила либералним економским и политичким реформама које је АКП представљала како би Турску приближила ЕУ.

ЦХП себе покушава да представи као јединог заштитника демократије пред „налетом исламизације“. Кемал Киличдароглу, лидер ове агресивно секуларне странке, неуспешно је покушавао да армију и судство ангажује да заустави Ердогана.

У недостатку економских аргумената, мото кампање је на социјалним и политичким слободама у земљи која није решила деценијски проблем са Курдима, у којој жене и девојке и даље могу да буду жртве „убиства из части“, која се није ослободила цензуре а новинари се хапсе.

Опозиционари покушавају да симпатије бирача поврате страначком „револуцијом“: стари лојалисти скинути су са листа и замењени рекордним бројем жена и младих кандидата.

Довољно можда за наредне изборе, али недовољно да би сда могли да ослабе аргумент премијера који ових дана бираче подсећа на редове за уље и гориво у временима када је ЦХП био на власти:

„Они су на седницама владе седели у капутима јер није било грејања“.

Киличдароглу тврди да је његова странка прошла озбиљну трансформацију. „Сада ћемо земљи донети демократију и слободу“, каже он нападјући премијера чак и небираним речима и обећавајаући „политику по мери људског бића“, нови устав и реформе које би успоставиле веће личне слободе, укључујући и оне за мањине Курда или Алавита.

Курди чине готово петину станивништва од 75милиона, а њихова Курдска радничка партија – проглашена за терористичку организацију – од 1984. води војну и политичку кампању за добијање етничке аутономије на југоистоку земље.

Прокурдска Партија мира и демократије (БДП) придружује се критикама Ердогана док он демантује да је врховно тело за надгледање избора по његовим инструкцијама забранило кандидатуре неких независних, прокурдских кандидата.

„Делити људима Молотовљеве коктеле, палити и уништавати аутобусе и убијати људе у њима није ни демократски нити су то људска права“, каже Ердоган имајући у виду недавне нереде у курдским подручјима и убиство у среду једног полицајца из његове пратње на северу земље за које је одговорност преузела група повезана са забрањеном Курдског радничком партијом.

Ипак, за разлику од досадашње праксе по којој је кампања била допуштена само на турском, агитација на другом језику неће бити кажњавана затвором – што ће политичарима омогућити да се бирачима Курдима обраћају на курдском.

Има још новина у складу са прошлогодишњим променама изборног закона. Лимит уласка у парламент спуштен је са 30 на 25 година, кампања – у којој ће укупно учествовати 27 странака – продужава се за два сата после сумрака, дрвене гласачке кутије биће пластичне и прозирне а онај ко некога онемогући дагласа биће кажњен са три до пет година затвора.

А-тимови два главна политичка ривала већ су именовани. Ипак, једина драма у изборној ноћи 12. јуна биће она о проценту убедљивости победе Ердоганове странке чији се шансе цене на 46-50 одсто.