Блог и блок

Пожељно је да Небојша Крстић буде саветник председника Србије, али не и да пише јавни дневник (блог) на интернет сајту Б92.
То су минуле недеље тврдили наши таблоиди, прецизирајући да је блог избачен чим је објављено да је бивши шеф Бироа за комуникације Владе Србије Владимир Поповић Беба тужио Крстића, који је у том свом дневнику написао да је премијер Ђинђић непосредно пре атентата лично забранио Беби и Чеди Јовановићу улазак у зграду Владе Србије.

Редакција сајта Б92 тврди да је случајност то што је Крстић сам по својој вољи престао да пише управо сада. Нормално је да људи извесно време пишу, па се уморе или из неког другог разлога пожеле да прекину. Ето, на пример, додају људи из наведене редакције, и Сергеј Трифуновић, глумац, више не пише, јер нема времена. Живи човек, веле, у Америци. Но, дан раније Курир је објавио да је и Сергеј цензурисан и "скинут" зато што је написао да се дружио са Легијом и при том прозвао Чеду Јовановића следећим речима: "Интересантно би било прочитати шта би, рецимо, Чедомир Јовановић о свом дружењу с истим могао да исприча. Та су дружења била вероватно и чешћа и конструктивнија. И имала су некакав дил. Не само он, већ и сви из тадашње, па и садашње владајуће структуре. Либерално-демократска партија, чији је Чеда председник, небитнија је од мене! Ја бих бар прешао цензус"...

Заиста, на сајту Б92 нема више имена двојице поменутих списатеља, али се, бар што се Крстића тиче све што је писано може пронаћи посредством броја његовог блога, до којег, ипак, некако треба доћи. Тај број је 2020. Дочим, број Трифуновићевог блога нисмо, засад, пронашли. Али, на сајту www.personalmag.co.uu/blog/ пронашли смо пренету целу причу о свему томе из новина као и један додатак под насловом "Свилановић агитује за Трифуновића". Ради се о бившем министру иностраних послова који се обраћа директору Б92, па каже:

"Веране, време је за озбиљан састанак о ВИП блогу Б92. Позови на тај састанак кога год хоћеш, али га одржи".

"Сергеј Трифуновић је одличан глумац. Слабо га познајем. Али сам пио пиво с њим на митингу у Ужицу у лето 2000. године. Био је тамо. И био је у Београду и био је у низу градова Србије те године. Био је и после...

... Одвратно ми је ако се диви Легији. Али због тога бих с њим попио пиво и извређао га, ударио бих га и потукао бих се с њим. Нисам сигуран да ли би му било шта и било када забранио. Можда бих га молио да ућути. Урадио бих све то да сам знао. Али не волим земљу која забрањује Сергеја.

Знаш, ја сам га замолио да буде онај ко ће потписати повељу Унеска када смо примљени на почетку 2001. године. Уместо да то урадим сам и сликам се у свим новинама. Уместо да пронађем некога ко то више заслужује. Изабрао сам Сергеја јер је млад и другачији. И јер јесте уметник. И сада сам тужан".

Ово је, ипак, може се рећи, нова појава у јавном животу и средствима комуникације. Није тако једноставно као када су забрањиване новине или књиге. Било је, истина, случајева – и у "она времена" – да се нека књига или новине не забране јавно, судским решењем, али их је било готово немогуће купити. Једноставно – није их било. Уз објашњење да су – нестале, продате

Тако му некако дође и са овим случајевима. Ништа није забрањено, али записи нису на менију. До њих могу доћи само они који однекуд знају да су ова двојица писала, и имају времена, воље и стрпљења да их пронађу. А то је ипак нека врста склањања у страну, зар не? Наравно, под условом да то није била воља самих писаца.

Када се, дакле, избунари блог Небојше Крстића може се видети да је учествовао у готово бескрајним расправама о разним темама, од којих су за ову прилику занимљиве следеће.

Расправа о убиству, а потом и о знатно широј теми повезаној са покојним премијером Ђинђићем, почела је да се распреда шестог октобра ове године.

Један од учесника у расправи са Небојшом, анонимни блогер, написао је:

"Проблем је саветниче председника Србије што ДС није више она ДС Зорана Ђинђића! А колико ме сећање служи, ви сте заједно са Шапером радили кампању ДСС и председничког кандидата В. Коштунице "Зна Србија". И шта мислите, да ли је он можда политички одговоран за убиство премијера? Како објашњавате да су сви они који су били блиски са убијеним премијером "уклоњени" из врха ДС? Влаховић, Чеда, Живковић, Чомић...

На то је Небојша Крстић одговорио:

"Не знам да ли је он политички одговоран али знам да је сам Ђинђић пред атентат у коме је страдао наредио да се Јовановићу и Беби Поповићу забрани улазак у зграду владе. За вашу прецизнију информацију, радио сам и кампању коју помињете и десетак других".

После ових Крстићевих редова просто је засут оповргавањима изреченог, неслагањима и љутњом учесника у овој преписци, тако да је Крстић, по отварању нове теме, о насиљу (два дана касније – 8. октобра), написао:

"Гнушам се насиља и насилника. Без обзира са које стране оно долази. Оптужба за издајство је насиље. Кад вас блате људи потписани псеудонимом то је насиље. Кад вам прете у слушалицу насиље је. Кад неко демолира просторију ЛДП-а у Новом Саду то је одвратно насиље.

Много је насиља око нас. Ваљда ћемо једном дочекати и тај дан да све те барабе и силеџије буду иза браве. До тада поздрав свима које сам овде упознао, нећу више узимати учешћа у блогу Б92".

П. С.

Последња вест: и Горан Свилановић је одустао од блога.