Топ 5 Вудија Алена

Познати амерички редитељ Вуди Ален у чланку објављеном у листу „Гардијан” писао је о својим омиљеним писцима и њиховим књигама. На „Топ 5” листи остварења која су, како каже, имала највећи утицај на њега као филмског ствараоца, налазе се следећи наслови:

„Ловац у ражи”, Џером Дејвид Селинџер (1951)

Ова књига одувек је имала посебно значење за мене, јер сам је прочитао кад сам био млад – имао сам отприлике 18 година. Одговарала је мојим фантазијама о Менхетну, Ист сајду, Њујорку уопште. Читање „Мидлмарча” или „Сентименталног васпитања” доживљавао сам као посао док је „Ловац у ражи” било чисто задовољство. Селинџер је, почев од прве реченице испунио обавезу писца да забави читаоца. Прочитао сам је неколико пута и сваки пут ме је одушевила.

„Стварно блуз”, Мец Мезроу и Бернард Вулф (1946)

Сазнао сам током година, упознајући џез музичаре који су познавали Мезроуа и оне о којима је писао у књизи „Стварно блуз”, да је ово његово сећање било испуњено често неутемeљеним причама. Али, оставило је велики утисак на мене јер сам и сам учио да свирам џез кларинет, инструмент који је и Мезроу свирао, као и врсту музике о којој су он и Вулф писали. Прича, иако у суштини не превише квалитетна, била је убедљива јер је пратила рад многих музичара чији сам рад познавао и којима сам се дивио, јер је говорила о ексцентричним детаљима џез локала и легендарним песмама које су свиране у легендарним ноћним клубовима.

„Свет Сиднија Џозефа Перелмана” (2000)

Најзабавније људско биће у целом мом животу, било да је реч о стенд-ап комедији, телевизији, позоришту, прози или филмовима, јесте Сидни Џозеф Перелман. Његови први радови били су помало дивљи, ни близу рафинирани нити добри као они које је стварао док се развијао током година, када је постао незадрживо сензационалан. Постоји много књига пуних његовог стваралаштва, а ова, којој сам написао и предговор, садржи бројне спектакуларне одломке. Ми који смо одрасли уз њега нисмо могли да избегнемо његов утицај. Имао је тако јак, инвентиван стил.

„Епитаф малог победника”, Јоаким Марија Мачадо де Асис (1880)

Ову књигу добио сам једног дана поштом. Неки мени стран човек из Бразила послао ју је и написао „Ово ће Вам се свидети”. Пошто је реч о невеликом делу, прочитао сам га. Да је књига била обимна, не бих је прочитао. Био сам изненађен тиме колико је текст шармантан и интересантан. Нисам могао да верујем да је писац живео тако давно, чинило ми се као да је књигу написао јуче. Толико је модерна, веома оригинална. Оставила је на мене снажан утисак као и „Ловац у ражи”.

„Елија Казан: Биографија”, Ричард Шикел (2005)

Реч је о најбољој књизи која говори о шоубизнису коју сам прочитао. Бриљантно је написана, о бриљантном редитељу који је за мене био веома значајан док сам одрастао и стасавао у редитеља. Шикел разуме Казана: разуме Тенеси Вилијамса, разуме Марлона Бранда, разуме дело „Трамвај звани жеља”. Пише уз велико знање историје, има увид и поседује живост. Књиге о шоубизнису углавном није вредно читати. Једноставно, неозбиљне су и плитке. Али ова је фантастична.