У Европу "Оријент експресом"

Специјално за "Политику" од дописника Танјуга
БРИСЕЛ, 8. новембра – Србија је, према извештају Европске комисије представљеном у Бриселу, напредовала у 2006. години у свим доменима економије, политике, администрације, правосуђа и безбедности, али ће морати да реши читав низ проблема и пропуста уколико жели да одржи ритам на путу ка будућем чланству у Европској унији.
У годишњем извештају Европске комисије о проширењу, који је представио европски комесар Оли Рен, истиче се, међутим, да Србија и остале земље западног Балкана не би требало да очекују да ће бити примљене у чланство Уније пре него што испуне ригорозне критеријуме али и пре него што сама ЕУ спроведе неопходне унутрашње институционалне реформе, које се иначе не очекују пре краја ове деценије.

"Сигурно је да процес проширења ЕУ неће бити брзи воз, већ више налик "Оријент експресу", возу којем је потребно време и којем су квалитет услуге и комфор важнији од журења", изјавио је Рен, представљајући концепт "пријемног капацитета" Уније, који дефинише способност ЕУ да прими нове чланице.

Европска комисија је поздравила, у детаљном извештају о Србији, сачињеном на 39 страна, усвајање новог устава Србије, посебно истичући детаљне одредбе о људским и мањинским правима, као и о демократској цивилној контроли над војском, али и оценила да у последњој фази припреме Устава није било довољне јавне расправе и да има неколико области које нису испуниле очекивања.

Рен је са своје стране оценио да је у 2006. години "дошло до охрабрујућег развоја у Србији", и подвукао да је одвајање од Црне Горе прошло "глатко, као по књизи".

"Када реши питање Хашког трибунала, Србија ће моћи да ослободи свој огромни економски, политички и интелектуални потенцијал", нагласио је комесар за проширење.

Што се сарадње с Хашким трибуналом тиче, Европска  комисија је оценила да нема напретка у хватању преосталих оптуженика, и да примена Акционог плана и даље пати од низа недостатака – пре свега по питању координације цивилних и војних безбедносних структура, као и улоге и моћи тужиоца.

"Србија, дакле, још није испунила своју обавезу пуне сарадње с Хашким трибуналом, што је кључни приоритет европског партнерства", оцењује се у извештају.

С друге стране, похваљени су интензиван законодавни рад и транспарентност Народне скупштине, али је оцењено да има простора за још већи напредак.

Влада Србија је, такође, добила позитивну оцену, али је истакнуто да постоји могућност за јачање политичке координације унутар саме владе.

По оцени Европске комисије, правни оквир за јавну администрацију у Србији је сада "у складу са општим европским стандардима". Цивилна контрола над војском је оцењена као недовољна, али се истиче да нови устав Србије и нова  парламентарна процедура стварају основу за јачање контроле.

Правосуђе је, такође, у тешкој ситуацији, али је остварен напредак у односу на 2005. годину, оценила је Европска комисија, захтевајући од Србије да ојача независност, ефикасност и професионализам правосудне струке.

Европска комисија је уочила напредак у представљању мањина у јавној администрацији и јачању образовних програма на језицима мањина.

"Међуетничка ситуација у Војводини се поправила", оценила је Комисија и указала на смањење броја инцидената и хвалећи власти за низ мера повезаних за званично коришћење језика мањина, као и за представљање мањина у правосуђу и полицији.

С друге стране пак оцењено је да је ситуација на југу Србије и у Санџаку и даље напета и да су услови у којима живе расељени Роми врло лоши. Закон о полицији се, према оцени Европске комисије, не спроводи довољно брзо, а забрињава и организовани криминал у Србији.

У извештају је похваљена сарадња Србије са земљама у региону, а односи са суседима су оцењени као добри.

Комисија је оценила да Србија добро напредује у испуњењу критеријума Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) у областима социјалне политике, рада и образовања. Што се привреде тиче, Европска комисија је оценила да је Србија остварила "добар напредак" у области индустрије и малих и средњих предузећа.

Уочен је и значајан напредак у пољопривреди и рибарству, саобраћају, енергетици и заштити човекове околине. Европска комисија је, истовремено, оценила да је снажнији раст извоза довео до смањења дефицита у спољнотрговинској размени, да су повећане девизне резерве, али и да је порасла спољна задуженост. 

"Висока стопа незапослености остаје озбиљан економски проблем", упозорава Европска комисија.

Приватизација је, према оцени Комисије, настављена, али реструктурисање економије споро напредује и још се налази у раној фази. Комисија је, такође, оценила да став Србије по питању учешће косовских Срба у привременим институцијама на Косову и Метохији "није био конструктиван".

Косово и Метохија се, према годишњем извештају Европске комисије, и даље суочава с проблемима дискриминације над Србима, лошим правосуђем и великим проблемима у областима борбе против организованог криминала и трговине дрогом.

" Изрицање пресуда у вези са насиљем марта 2004. године остаје проблематично због недовољне истраге од стране полиције и недостатка сарадње сведока", наглашава се у извештају. Неалбанске заједнице се и даље налазе у неједнаком положају, истиче Европска комисија, и подсећа да је током лета 2006. године дошло до низа напада на косовске Србе.

"Услови остају тешки за одрживи повратак избеглица и расељених лица", истиче се у тексту.

ЕК је, с друге стране, истакла да је на Космету дошло до одређеног напретка у области саобраћаја, стварања тржишне економије и законодавства у складу са европским стандардима.

Рен је изјавио да Косово и Метохија мора да добије политички и правно јасан статус да би могла да уђе у уговорне односе са ЕУ и с међународним финансијским институцијама.

"Шта год да буде тачан садржај и концепт будућег статуса Косова, тај статус мора да буде правно и политички јасан", изјавио је Рен и додао да је забринут што постоји могућност да до тога не дође.

"Јасан статус је потребан да би Косово имало могућност да склапа споразуме, да уђе у уговорне односе са ЕУ, и да преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању (ССП), који је неопходан за економски и политички развој Косова", нагласио је Рен. Он је оценио да је јасан статус потребан и због уговорних односа Космета с међународним финансијским организацијама, као и због олакшавања услова за преговарање о споразуму о визним олакшицама и реадмисији са ЕУ.

"Тренутно је само Косово ван ових преговора о визним олакшицама, а мандати за преговоре са осталим земљама региона ће бити усвојени следеће недеље" на Савету министара ЕУ, додао је Рен.

Он је оценио да ће после постизања статуса, подршка ЕУ бити кључна за Косово.

Европски комесар је истакао и да очекује од Србије "конструктиван приступ" по питању будућег статуса Космета те да очекује "од обичних грађана и политичара на власти у Србији да ставе европску будућност испред националистичке прошлости".

"То је најбоље за Србију, за Балкан, за Европску унију", подвукао је Рен.