Сојенице на води

Млади људи окупљени око "Пројекта Београд" после анализа досадашњих градских планова предлажу да би, осим уређења десне обале Саве и леве обале Дунава, што некима делује као утопија, или бар далека будућност, требало активирати и Ратно острво. Занимљиво је да они резерват природе виде као простор налик Централ парку у Њујорку, али и спону између обала. С обзиром на то да је реч о заштићеном природном добру, ту ипак треба бити обазрив, каже Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, и најављује да ће студија о Ратном острву, коју сачињавају урбанисти, еколози и чланови удружења за заштиту природе, бити завршена у јануару. Она ће дати прецизне одреднице за уређење овог простора, али, наглашава градски архитекта, тамо сигурно не би требало очекивати другу Аду Циганлију или неки нови "Сити".

Зона према Калемегдану, подсећа Бобић, ужива висок степен заштите,  као природни резерват и станиште ретких врста птица. На том делу, који заузима око две трећине острва, неће бити великих интервенција. Међутим, простор према рукавцу, где се налази плажа Лидо, према његовом мишљењу, могао би да буде уређен, али без изградње чврстих објекта. Не смеју се правити насипи и мењати природна структура, али би зато, каже градски архитекта, могле да буду постављене сојенице са атрактивним садржајима. Не треба заборавити да је острво потопљено при високом водостају Дунава.

– Дакле Ратно острво би требало очувати као природни резерват и изградити само оно што је неопходно. Будући да је тај простор третиран на парче, Скупштина града га је прошле године ставила под заштиту, али као целину. Ратно острво ћемо довести у ред, заједно са Општином Земун и то у складу са прописима. Због тога смо ангажовали све оне који се баве заштитом природе и брину о овом простору – истиче Бобић.

Архитекте, економисти и еколози (који раде у Паризу, Милану, Вашингтону, Сингапуру, Београду...), окупљени око Пројекта Београд, не претендују да њихови планови буду реализовани већ, како каже Александар Јанковић, директор тог пројекта, желе да укажу на могућности простора и створе свест код грађана како би узели учешће у креирању окружења у коме живе.

– Логично је да се стари, Нови и део Београда на левој обали Дунава повежу преко Ратног острва. На тај начин се активира тај простор и нама се допао модел Централ парка, али би грађани требало да кажу своје мишљење и то је једино прави пут до уобличења идеје. Значи, то мора да буде уређена структура, не статус кво, односно табу тема, зато што неки људи не могу да се договоре око надлежности – објашњава Јанковић.

Да је Ратно острво битна тачка у повезивању обала, односно делова града који тренутно "немају блиски контакт" слаже се и Дарко Марушић, некадашњи професор Архитектонског факултета, пројектант неколико стамбених квартова у Београду. Он напомиње да би Ратно острво свакако требало култивисати, а о идеји лансираној у Пројекту Београд, која није обавезујућа, према његовом уверењу, вреди размислити.

– Добро је да постоји независан пројекат изван званичних институција. Најбитније је да прича о Ратном острву улази у свест људи, а да ли ће оно бити уређено као Централ парк у Њујорку, или на неки други начин питање је којим ће се позабавити урбанисти – закључује Марушић.