Грчки рејтинг поново срозан

Од нашег дописника

Атина – Грчка је поново у средишту европске економске кризе и у новом шоку због још једног, додатног срозавања свог кредитног рејтинга. Премијер Јоргос Папандреу је под све већим притиском нације која у среду ступа у генерални штрајк, а суочава се и са критикама сопствених министара који владу упозоравају на конфузију и контрадикторност у одлукама.

Под будним оком кредитора који су са новим захтевима стигли у експертску мисију у Атину, где се свим силама демантују спекулације да је на затвореном састанку министара финансија ЕУ у Луксембургу тајно тражен нови кредит од 60 милијарди евра, као да се говорило и о изласку земље из еврозоне.

У очигледно турбулентној атмосфери, додатна уверавања да се неће одустати од процеса реформи, без обзира на политичку цену, била су неопходна и председнику Каролосу Папуљасу са којим се премијер Папандреу срео пред састанак са члановима кабинета. Последње изјаве неких министара, посебно министра здравља Андреаса Ловердаса који је позвао на много конкретније и усаглашеније потезе владе, чак и промене у кабинету како би се избегла конфузија, у јавности су протумачене као „прозивање” Папандреуа и његове компетентности у министарском окружењу са којим доноси најважније одлуке за земљу.

Како би се смањила очигледна напетост, званични представник владе Јоргос Петалотис је одмах реаговао и саопштио да нема говора о расписивању ванредних избора нити изменама у влади.

Поновно срозавање кредитног рејтинга за Грчку је додатни ударац, посебно у тренутку када се рачунало да се продајом обвезница дође до нових средстава.

Међутим, агенција „Стандард енд пурс” сматра да постоји опасност да Грчка ипак реструктурира дуг и тражи   пролонгирање рокова отплате својих дугова. Агенција сматра да ће Грчка тражити финансијску помоћ и после 2013. због чега и остале рејтинг агенције, „Мудис” и „Фич”, најављују снижавање кредитног рејтинга Грчке.

Упоредо са тим, европски партнери све су прецизнији у својим захтевима да убудуће грчки захтеви за било каква додатна средства морају бити поткрепљени одређеним гаранцијама. Немачка је поручила да не треба журити са било каквом додатном помоћи Грчкој већ да треба сачекати извештаје експерата „тројке” (ЕУ, ММФ и Европска централна банка) о томе како се Атина бори са проблемима и како спроводи реформе.

Министри финансија земаља чланица еврозоне демантовали су могућност изласка Грчке из овог финансијског савеза. Спекулације на ту тему назване су глупим идејама пре свега зато што би то био потрес за ЕУ са непредвидивим последицама.

Своје незадовољство економском политиком и последицама договора са „тројком” хиљаде Грка ће још једном изразити кроз генерални штрајк који ће 11. маја, практично, паралисати земљу. Синдикати радника запослених у јавном и приватном сектору, а то је више од два милиона људи, организују митинге и протестне поворке у свим грчким градовима.

Земља ће стати јер, нема превоза, авио-саобраћаја и бродског саобраћаја, не раде банке, јавне институције, нема новина и ТВ информативних емисија, не раде школе, док болнице раде са ограниченим капацитетима.

Радничка класа сматра да уместо „клечања” пред Европом, смањења зарада и пензија, доношења закона који морају да буду у складу са ЕУ, енормног раста цена који снижава животни стандард нације, влада има много важнијих обавеза. Пре свега, да реши проблем незапослености који је већ прешао 15 одсто и да се, како кажу синдикати али и опозиција, окрене истинским потребама сопственог народа који не може да буде жртва владине политике која све проблеме жели да реши кроз нове намете.

Ј. Павловић-Стаменић