Грешка без великих последица

Водећи аутори МАТ-а саопштили су да је све оно што смо у току 2009. (али и 2008. и 2007) створили знатно скромније него што се мислило. По њиховој рачуници пад бруто домаћег производа у 2009. износио је 6,2 (РЗС стидљиво износи процену о смањењу од 3,9, после 3,5 и првобитних 3,1 одсто). Истина, ствар ипак није гром из ведра неба, јер су економисти сумњали у процене Завода за статистику. Уредник сајта (makro)ekonomija.org јуна 2009. проценио је да ће пад БДП бити шест одсто.

Чини се да се, на основу драстичног пада наплате реалног ПДВ у 2009, који обухвата више од две трећине БДП, може веровати експертима МАТ-а. Иначе, оправданост новог „приходног и расходног” обрачуна БДП-а, која је пракса на Западу, није спорна. Што се тиче прецењивања БДП, претходни број лондонског „Економиста” пише о сличној теми: САД су врло блиске Србији по томе. Импликације и нису тако лоше, финансијска тржишта добро реагују на лепе цифре, док кориговани подаци нису толико интересантни.

Дакле, вредност БДП у 2009. знатно је мања од оне која је уграђена у буџет за 2010, и што је посебно битно, у пројекцију буџета за 2011. Нова процена БДП за 2009. указује да је Србија располагала са мање средстава него што се претпостављало, па је удео јавног дуга, спољног дуга, јавне потрошње и фискалног дефицита у БДП био већи.

Међутим, колико је све то битно за грађане Србије данас?

Стицајем околности не пуно.

Најважнија величина за просечног Србина је процењена вредност

БДП-а за 2011, јер је на основу ње одређена висина фискалног дефицита (140 милијарди динара, односно 4,1 одсто БДП) и посредно јавне потрошње (око 43 процента БДП). Просечног грађанина јавна потрошњазанима, јер се из ње исплаћују зараде у јавном сектору, пензије, социјална давања... Висина фискалног дефицита је битна, јер њу налажу фискална правила, чије поштовање позитивно утиче на кредитни рејтинг земље и могућност финансирања инвестиционих пројеката у Србији.

Удео јавног и спољног дуга у БДП опет утиче на кредитни рејтинг и, самим тим, могућност сервисирања обавеза државе. Процењени БДП (пре помињаних корекција) за 2011. износио је нешто преко 3,4 хиљаде милијарди динара, те је фискални дефицит од 4,1 одсто вредео 140 милијарди динара. Међутим, иако би нови обрачун требало да покаже мањи БДП, то неће бити случај, јер ће просечна инфлација у 2011, која ће сасвим извесно два до три процентна поена бити виша него планирана, практично одржати вредност БДП на нивоу врло блиском ономе из дате пројекције. То даље значи, да ће и фискални дефицит, и релативно и апсолутно, остати приближно исти. Имајући у виду апресијацију динара реално је претпоставити да би просечни курс могао бити сличан као и 2010. (103 динара за евро). Тиме условљен раст БДП, изражен у еврима, смањио би учешће јавног и спољног дуга у БДП и поред тога што ће њихова апсолутна вредност вероватно благо расти.

Могао би се наметнути закључак да никаквих проблема неће бити. Ипак то није случај. Висока инфлација ће се због поштовања фискалних правила прелити на јавну потрошњу (већи него првобитно планирани издаци за пензије и плате у јавном сектору), те ће ребаланс буџета бити неопходан.

Пише: Горан Николић ,Центар за нову политику