Грдитељи прво долазе на „Добре стране”

Краљево – Ових дана требало би да се оконча ревизија генералног пројекта за будућих десет хидроелектрана које ће се градити на Ибру, од села Бојанића, недалеко од Рашке, па до места Лакат у близини Матарушке Бање.

– Онда ће – објашњава за „Политику“ Драгојло Бажалац, члан Управног одбора новоформираног предузећа „Ибарске хидроелектране“ – уследити остала документација, идејни и главни пројекат за сваку појединачно, али и просторни план за посебне намене који ћемо радити у сарадњи са Републичком агенцијом за просторно планирање. Тим планом биће обухваћене све парцеле, заштићен биљни и животињски свет у реци, приобаље, историјски споменици... Неће бити угрожена изворишта пијаће воде за Краљево, а будући амбијент би и те како био привлачан за туризам. Стога, по прибављању те документације и добијању локацијске и осталих дозвола, радови на подизању првих брана на Ибру, висине од 12 до 15 метара, неће моћи да почну пре почетка наредне године. А, прво ће се градити две хидроелектране на локацији Добре стране и Бела глава, јер су тамо већ обављени неопходни геолошки и геодетски радови – тврди Бажалац.

Градња ових хидроелектрана постала је извесна после потписаног уговора о сарадњи у области енергије између представника влада Италије и Србије. На основу тог споразума одабрани су и стратешки партнери, а реч је о Електропривреди Србије и италијанској компанији „Сећи енергија“. Онда су поменути партнери формирали посебно предузеће „Ибарске хидроелектране“ са седиштем у Краљеву.

Како смо већ раније писали, из ових постројења, односно са Ибра добијало би се укупно око 85 мегавата енергије. Река би се „кротила“ каскадно, са десет бетонских брана чијом изградњом би се на неколико места мењао и постојећи положај саобраћајница дуж Ибарске долине. Прва рачуница показује да је у ову инвестицију неопходно улагање иностраног партнера од око 285 милиона евра. Током полемике о изградњи ових хидроелектрана, покренуте још од самог помена о тој инвестицији, најчешће се поставља питање ко ће и за колики период користити ову енергију.

– Користиће је онај купац који највише плати, а то је за сада Италија. Наравно, улагање иностраном партнеру мора да се исплати а то није могуће без бар десетак година рада тих електрана – истиче Бажалац.

Иначе, пре неколико дана пуштена је у рад једна од неколико мини-хидроелектрана које приватни инвеститори подижу на подручју Рашког округа. Реч је о електрани манастира Студенице, која производи 94 киловата енергије и већ је у систему „Електросрбије“, а гарантована цена једног таквог „зеленог“ киловата износи 9,7 динара.