Судије на "пробном раду"

Положај правосуђа у новом уставу Србије није неповољан, чак је направљен битан помак у правцу јачања независности судија, објашњава за "Политику" професор др Милан Шкулић, генерални секретар Секретаријата за подршку спровођењу Националне стратегије реформе правосуђа. Поводом вести да ће у извештају Европске уније, чије се објављивање очекује 8. новембра, писцима новог устава Србије бити замерено на решењима која се односе на правосуђе и да је отворен простор за превелики утицај политичара на рад и избор судија, др Шкулић каже да нови устав неспорно прокламује поделу државне власти на три самосталне и независне гране: законодавну, извршну и судску.

– За судску власт се каже да је јединствена на територији Републике Србије, а за судове да су самостални и независни у свом раду. Тиме се начелно установљава независност судске власти. Наравно, за независност судова и судија у њиховом раду врло је важно створити потребне механизме, почев од избора судија па до њиховог напредовања, као и њиховог разрешења – каже др Шкулић.

Он наглашава да се у уставу, као највишем правном акту државе, налазе само општи оквири који се односе на уређење и положај судија, али да се то детаљније уређује одговарајућим законима, као што су Закон о Високом савету судства и Закон о судовима.

Почетни мандат

– Устав предвиђа изузетак да судије први пут бира Народна скупштина (на предлог Високог савета судства) на период од три године. Када истекне тај почетни мандат од три године, Високи савет судства их бира за стално. То је нека врста пробног рада, а то постоји и у неким другим државама, као што је Немачка. Сврха пробног рада јесте да се не бира аутоматски за стално неко ко би се можда касније показао као недовољно стручан или недовољно савестан, или се можда просто не би снашао на одговорној и захтевној функцији – објашњава др Милан Шкулић.

Важно је, каже он, што Високи савет судства, као судско тело, има важну улогу и у првом и у другом избору судија, јер их први пут предлаже Скупштини, а други (и последњи) пут их сам бира.

Наш саговорник подсећа да од 11 чланова Високог савета судства седам су судије. Каже да је утицај политике увек и на све могућ, али је сведен на минимум ако постоје јединствени и објективни критеријуми за избор судија. Ти критеријуми морају постојати и у будућем закону о правосудном испиту и у закону о Правосудној академији. Они који би постигли највећи успех на правосудном испиту односно у обуци на академији аутоматски би били међу прворангиранима. Својим успехом би заслужили да буду судије.

– Самим тим што судије за стално више не бира Народна скупштина, која је то до сада, по ранијем уставу, чинила без неких јасних критеријума, елиминише се оно што је код нас понекад био случај, а то је да се за судије бирају људи блиски појединим политичким партијама или одређеним круговима – каже Шкулић.

Он наглашава да ниједан систем није савршен, па тако није ни овај који предвиђа нови устав Србије, али најпре зато што му недостају закони који "прате" устав односно детаљније уређују оно што је устав само начелно прокламовао.

Личност судије

– Колику су важне уставне одредбе, толико је важна и личност сваког судије који мора бити високоетичан и својим духом способан да се одупре сваком притиску на његову независност и непристрасност, да раде строго у складу са законом и суде онако као што је још давно народни песник "прописао" – ни по бабу ни по стричевима – наглашава Шкулић.

Он каже да већина држава Европске уније у својим уставима и законодавствима има сличне или чак и мање гаранције независности судства него нови српски устав. Са друге стране, сматра он, нормално је да држава која је у транзиционом периоду, као што је наша, максимално потенцира независност судија па је и то разлог што Европска унија на то обраћа велику пажњу.

– Сигурно треба озбиљно узети у обзир све критичке примедбе из ЕУ, али такве примедбе често нису плод анализе самог текста устава и закона, већ су резултат одређених импресија о неким фактичким односима и посебно релацијама између различитих грана власти. Било би идеално када би се одредбе нашег устава анализирале изоловано од представе о тренутном стању на нашој политичкој сцени и утисцима о конкретним персоналним односима, само на основу чисте правне анализе – закључује професор Шкулић.

--------------------------------------------------------------------------

Слова новог устава

Члан 149. – Судија је у вршењу судијске функције независан и потчињен само уставу и закону. Сваки утицај на судију у вршењу судијске функције је забрањен.

Члан 4. – Уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску. Однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли. Судска власт је независна.