Нова правила за допунски рад

Министарство здравља, као извршни орган, мора да спроводи закон, а будући да Закон о здравственој заштити и даље предвиђа могућност обављања допунског рада, он се не може укинути преко ноћи, објаснила је помоћница министра др Ивана Мишић јуче у изјави за „Политику”, говорећи о најављеном могућем укидању допунског рада лекара.

– Докле год је одредба Закона о здравственој заштити о допунском раду на снази, допунски рад постоји. Да би се он укинуо, мора да се промени закон. У овом часу, оформљена је радна група, која има обавезу да направи нови правилник о допунском раду. Потенцијално новина је да нема више ограничења у броју закључених уговора, једино ограничење је да то буде до трећине пуног радног времена. Такође, уводи се правило да процену да ли здравствена установа може да пружа допунске услуге, посебно оне које плаћа Републички завод за здравствено осигурање, доносе надлежни институти за јавно здравље и филијале РЗЗО – појаснила је др Мишић.

Иако је министар здравља, др Зоран Станковић, пред посланицима на скупштинском Одбору за здравље пре два дана изјавио да ће допунски рад лекара бити највероватније укинут, од дефинитивне одлуке о томе смо далеко. Jуче је из кабинета министра Станковића стигло саопштење којим је појашњено да Министарство здравља „разматра могућности отклањања уочених недостатака у оквиру организације допунског рада у здравственој установи или приватној пракси уз уважавање ставова струке”. У току је и измена Правилника о допунском раду у здравственој установи или приватној пракси, како би се на најбољи начин уредили услови, начин и поступак обављања допунског рада.

Допунски рад у здравству уведен у виду „вечерњих клиника” у старту је поделио јавност. Једни су га хвалили као могућност да лекари додатно зараде у државној клиници у којој су стално запослени, а при томе да поштено плате порез држави. Други су га оспорили због сукоба интереса, могућности стварања вештачких листи чекања и корупције.

Председник Скупштинског одбора за здравље и породицу, др Паја Момчилов каже да је од часа доношења Закона о допунском раду, било јасно да постоји сукоб интереса да лекар пре подне ради у државној служби, а после подне у приватној пракси.

Међутим, директор Гинеколошко акушерске клинике „Народни фронт” у Београду, професор др Душан Станојевић, не мења мишљење да је допунски рада добра идеја.

– Допунски рад је изванредна ствар, против сам његовог укидања, само је уредбом требало дефинисати да лекар може да ради или само у државној установи или само у приватној установи. Онда, лекари, који се определе само за државну установу, треба да имају право да раде допунски рад, наравно, уколико имају пацијенте, а они, који се определе само за приватну праксу, више не би требало да буду запослени у државној установи, него би своје место уступили незапосленом лекару. Ја се залажем да се то разграничи – каже за „Политику”, др Станојевић.

По др Станојевићу, главни проблем у нашем здравству је што држава нема пара да довољно плати лекаре, који раде више и који су познати, као тражени и добри стручњаци.

– Mоже да се спречи да лекар преводи у приватну праксу пацијенте, а да у државној установи ништа не ради. То министар здравља не санкционише, а санкционише када се понуди услуга у допунском раду – наводи др Станојевић.

Он каже како запослени који у овој установи раде допунски „лепо зарађују са допунским радом и то је један додатак на плату”.

-------------------------------------------------------------------------

Др Станојевић: Сива економија у приватној пракси

Професор др Душан Станојевић сматра да је допунски рад поштенији од одвлачења пацијената у приватну праксу где постоји сива економија.

 – Пацијент плати, а не добије рачун. Ординација држави плаћа паушални порез, а оно што лекари зараде као хонорар у приватној пракси нигде се не заведе и држави се не плаћа порез. У допунском раду се, међутим, тачно зна колико је зарадила клиника, колико лекар, колико држава – од пореза.

-----------------------------------------------------------------------------

Јанковић: Допунски рад вратити у законски оквир

–Допунски рад у здравству треба вратити у законски оквир који је предвиђен са све грађане према Закону о раду. То значи, да здравствени радници могу допунски да раде до трећине радног времена, али не код свог послодавца и не за лекарске услуге које су обухваћене обавезним здравственим осигурањем. Правила каква важе у садашем допунском раду у здравству често су била узрок сукоба интереса и отворила су простор за злоупотребу. Министар здравља и ја смо о о овој теми причали пре три седмице – казао је за „Политику” заштитник грађана, Саша Јанковић.

Он је у два случаја – у Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици и у београдском Дому здравља „Вождовац” доказао да постоје неправилности у извођењу допунског рада. Контролом је утврђено да је у Институту за онкологију Војводине пацијентима, који су платили омогућено да брже стигну на зрачење, док су остали чекали месецима на листама чекања.