Боље правосуђе тражи добре судије

Сталност судијске функције је и у новом уставу Србије једна од основних гаранција независности судства, а судско тело које бира и разрешава судије, Високи савет судства, први пут је уставна категорија, истиче у разговору за "Политику" председница Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро.

– То би требало да буду кључне гаранције независности судства. Међутим, устав није одредио критеријуме за избор чланова Високог савета судства. Врло је важно да то не буде политичко тело, него заиста највиши орган судске власти. Све чланове Високог савета судства бира Народна скупштина, а она је највиши орган законодавне власти, чак и изборне чланове који у Високи савет долазе из правосуђа. Критеријуми за избор остављени су законима којима ће детаљно и коначно бити решен положај правосуђа – објашњава председница највишег суда у Србији.

Судијска функција је стална, прокламује устав. Наша саговорница, међутим, подсећа да политичари све чешће позивају на општи реизбор судија и доношење уставног закона којим би тај реизбор био регулисан.

– Никада реизбор неће бити та мера која ће довести до бољег судства. Боље правосуђе прави се тако што се праве квалитетне судије, а то је посао који траје годинама. Судство никада не сме да пролази проверу народа, као извршна и законодавна власт, него само проверу струке. Судије вуку своју власт из ауторитета, а он се стиче професионалношћу и квалитетом. Зато општи реизбор судија не представља гаранцију независности судства. Устав се тиме није бавио. Остављено је закону да направи добре критеријуме за разрешење судија – објашњава Вида Петровић-Шкеро.

Истиче да није добро што се председници судова и судије не бирају на исти начин, јер председници судова, које бира парламент, треба да буду "први међу једнакима", а не људи које ће на чело судова постављати политички утицаји и интереси.

– Недоречена је одредба о такозваној неспојивости судијске функције. Устав каже: "Забрањено је политичко деловање судија. Законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси неспојиви са судијском функцијом". Није прецизирано шта је политичко деловање, није јасно да ли судија може ван свог радног времена да оде на неки грађански протест или, на пример, на демонстрације за или против хомосексуалаца. Није дефинисано да ли судија може да буде члан неке политичке странке или члан управног одбора неке фирме – каже Вида Петровић-Шкеро.

Указује и на уставну одредбу да председник Врховног касационог суда не може бити поново биран на ту функцију после истека мандата од пет година, док републички јавни тужилац може бити поново биран, исто као и председници парламента и владе, као највиши представници законодавне и извршне власти. Поставља се питање зашто само председник Врховног касационог суда може бити биран само једном на ту функцију.

--------------------------------------------------------------------------

Нови називи

Највиши суд у Републици Србији је Врховни касациони суд, а то је заправо Врховни суд Србије. Досадашња скраћеница ВСС "припашће" Високом савету судства, који се до сада звао Високи савет правосуђа. Врховни касациони суд носиће скраћеницу ВКС.

--------------------------------------------------------------------------

Врховни касациони суд

Председника Високог касационог суда бира Народна скупштина, на предлог Високог савета судства, по прибављеном мишљењу опште седнице ВКС и Одбора за правосуђе Народне скупштине. Председник Врховног касационог суда бира се на период од пет година и не може бити поново биран, каже члан 144. новог устава Србије.

– Ниједан судија не зна да објасни разлику између Врховног и Касационог суда. То је плеоназам – каже Вида Петровић-Шкеро.