Далеководи падају због крађа

Неколико далековода прошле године срушило се због крађе металних профила, такозваних дијагонала са стубова, а вредност украденог материјала на „црном тржишту” износи до 30 динара по килограму. Ово је најдрастичнија последица крађе дијагонала са стубова далековода, а како сазнајемо, челични профили „згодни” су и за домаћу употребу, па их крадљивци користе као тарабе, ограде, или за приколице. Борислав Азлен, директор Погона преноса „Нови Сад” Електромреже Србије (ЕМС) каже да на подручју Војводине годишње има два или три случаја падања стубова због крађе дијагонала.

„Недавно је у околини Сомбора на појединим стубовима фалило и по двадесетак дијагонала. Када стуб падне, дешава се да не можемо да испоручимо електричну енергију неко време одређеном броју корисника, али увек имамо резервна решења па снабдевање никада није блокирано. Посебна је процедура, међутим, подићи поново стуб, за то је већ потребно много више времена”, каже Азлен.

Због места на којима се налазе, често на неприступачном терену, далеководе је готово немогуће физички обезбедити, али редовна контрола, као и сарадња са полицијом помажу да се број крађа смањи или да се на време уочи да недостају дијагонале са стуба.

„Прошле године уградили смо око пет и по тона дијагонала, то је око 1.360 метара. Осим дијагонала, краду се и уземљења направљена од бакра на старијем типу далековода, а скидају се делови опреме и у самим трафо-станицама, па смо морали да уведемо службе за обезбеђење у Суботици, Србобрану, Новом Саду. Раније тога није било, постојао је само видео-надзор, али су лопови, изгледа, постали дрскији, па прескачу ограде, улазе у трафо-станице, скидају акумулаторе. Било је чак и смртних случајева. Један младић, на пример, погинуо у трафо-станици, као и један малолетник у Беочину”, прича Азлен.

У ЕМС-у наводе да је процењена штета од крађа дијагонала у 2010. години била 3.520.474 динара, као и да посебну ставку представља то што још ниједан починилац није ухваћен. Још више се краде бакарна ужад и други каблови ускладиштени у магацинима на отвореном простору, па чак и они уграђени у високонапонску опрему. Током прошле године, према подацима ЕМС-а, крадена је и опрема од месинга, трансформаторско уље у трафо-станицама у Београду, Панчеву, Смедеревској Паланци, Младеновцу... Процењена вредност украдене опреме износила је нешто више од 3.470.000 динара, док је укупна процењена штета од крађа у 2010. години била 9.471.885 динара.

Бизарне и крајње опасне крађе, због опреме чија вредност није ни приближно једнака штети која настаје због њих, дешавају се и на инфраструктури о којој брину и друга јавна предузећа. У ЈП „Железнице Србије” наводе да се дешавало да крадљивци направе кратки спој на контактној мрежи од 220 волти да би исекли део кабла. Скидају се и делови са вагона, телефонских стубова, оштећују пруге и колосеци... Више од 1.000 оваквих случајева нанело је прошле године „Железницама Србије” материјалну штету од више од 150 милиона динара. Дешавало се да возови касне због ових лоповлука, али кажу да не смеју ни да мисле на озбиљније последице које би могле да настану због тога што је неко крађом дела опреме онемогућио комуникацију између две станице, скидао делове са вагона, одвртао шрафове са пруге или исекао део контактне мреже коју користе возови.  

„Имамо опходарску службу која редовно проверава пруге, као и своју службу физичког обезбеђења коју смо морали да уведемо да бисмо спречили овакве крађе или бар на време уочили да недостаје неки део опреме”, кажу у ЈП „Железнице Србије“.

Последице крађе бакарних каблова још памти око 1.100 корисника фиксне телефоније у Улици Јурија Гагарина на Новом Београду, који су пре петнаестак дана због тога остали без телефона. Екипе „Телекома Србија” по ко зна који пут, даноноћно су радиле да отклоне квар. У скорије време, кажу у „Телекому”, 12.000 њихових корисника, из истог разлога, остало је без телефона у околини Центра „Сава” и „Београдске арене”, више од 10.000 њих није имало телефонски сигнал због крађе на Жарковачком мосту, а драстичне крађе забележене су и на територији Крагујевца, када су и читава села остајала без телефона. Слично се дешавало и у Аранђеловцу, Нишу... Прошле године „Телеком” је претрпео директну штету, у виду материјала и неопходних радова за поправку, у износу већем од милион евра, док се штета настала због изгубљених прихода услед немогућности пружања сервиса корисницима мери десетинама милиона динара, наводе у овој компанији.

Оваква кривична дела суд третира као тешке крађе, односно као уништење и оштећење јавних уређаја, што спада у групу кривичних дела угрожавања опште безбедности, објашњава судија Ивана Рамић, портпарол Првог основног суда у Београду.

„Запрећене казне за уништење и оштећење јавне имовине су од три месеца до пет година затвора, док су за тешке крађе предвиђене казне од годину до осам година затвора”, каже судија Рамић.