Чека се вест из Београда

За шефове Одсека за Балкан земаља Контакт групе и специјалног изасланика УН за Косово Мартија Ахтисарија званична одлука о датуму избора из Београда биће важна, али не и пресудна за данашњи састанак. На вест о тој одлуци министри су спремни да чекају још недељу дана, сазнаје се у западним медијима. У случају одлуке да се избори одрже у наредних неколико месеци, Контакт група ће препоручити да се одлука о решењу статуса Космета помери до половине идуће године.

Како "Политика" сазнаје из дипломатских извора у Бриселу, и Контакт групи одговара одлагање статуса будући да засад нема сагласности шест држава чланица: Велике Британије, САД, Русије, Француске, Немачке и Италије .

Датум избора у Србији за ово међународно тело је важан са становишта расплета политичке ситуације и успостављања легитимног државног врха у Србији који би се могао сучити са одлуком о статусу покрајине, али важност одржавања избора у Србији тренутно је и једна од ретких ствари око којих се све земље слажу, што није неважно када се зна да се у Контакт групи одлуке доносе консензусом. Зато је датум изјашњавања грађана Србије постао "услов без којег се не може".

Ахтисаријев предлог решења првобитно је најављиван за крај новембра.

Главна спорна тема ће међу чланицама свакако бити питање које је пре два дана начео европски комесар за проширење ЕУ Оли Рен изјавом да Косово и Метохија "мора да добије политички и правно јасан статус, како би могло да уђе у уговорне односе са ЕУ и међународним финансијским институцијама". Уз питање на којем инсистира Русија – да ли ће статус Космета бити третиран као преседан – питање је да ли ће Ахтисаријев продужени мандат до средине идуће године бити довољан за постизање коначног договора.

Постоје различита тумачења да ли тај "политички и правно јасан статус" подразумева искључиво независност Космета. Аналитичарка Европског политичког центра у Бриселу Лусија Монтанаро Јанковски објаснила је јуче за Танјуг да у европским круговима постоји забринутост да би будућа резолуција СБ УН о статусу Космета могла да буде нејасна због става Русије. Осим тога, Европска комисија је у среду оценила да је Косово "јединствен" случај и да не може бити преседан за друге случајеве у свету.

То је сасвим супротно руском ставу, који се заснива на "универзалним принципима" и поштовању међународног права. Дан уочи заседања Контакт групе потпредседник руске владе и минстар одбране Сергеј Иванов за руски дневник "Известија" нагласио је да ће даљи развој ситуације у непризнатим републикама Јужној Осетији и Абхазији у Грузији умногоме зависити од тога "како ће се Запад понашати у питању признања Косова и Метохије". У Јужној Осетији је за недељу заказан референдум на коме се очекује да ће око 90 одсто Руса који живе у овој покрајини потврдити одлуку о одвајању од Грузије.

Поред тога, приближавање рока за решавање статуса Космета уздрмава и друге замрзнуте етничке сукобе и продубљује дипломатску кризу и поделе у ЕУ. Још крајем прошлог месеца Ројтерс је у анализи навео да је Ахтисари, због снажног противљења Београда и Москве, одустао од идеје да за јужну српску покрајину предложи безусловну независност. Међутим, "нешто између" довело би до "непријатног сценарија према коме би Вашингтон водио дипломатску борбу за признавање Косова, а Русија би се томе опирала. Овакав развој догађаја могао би да доведе до поделе ЕУ", приметила је британска агенција.

Слично јуче пише и лондонски "Фајненшел тајмс", који подсећа да се "ЕУ пријемом међународно признате Републике Кипар, у којој живе сами Грци, надала да ће мотивисати саверни, турски део, да превазиђе разлике и досадашње поделе - али то се није десило". Британски дневник закључује да је исти принцип требало да буде примењен и на западном Балкану, где би европска перспектива била стимуланс за превазилажење проблема, али упозорава да сукоби тамо још нису завршени.

"Те неизвесности подсећају ЕУ на ризик који је преузела када је примила Кипар пре него што су тамошњи проблеми решени".

Ројтерс је јуче цитирао неименоване западне дипломате који су овој агенцији рекли да Ахтисари нагиње ка томе да у свом предлогу решења Косово "усмери ка независности", али да признавање те независности буде препуштено билатералним одлукама како се не би антагонизирала Русија.

Почетак таквог сценарија јуче је најавио премијер косовских Албанаца Агим Чеку констатацијом да би Приштина могла унилатерално да прогласи независност од Србије, уколико решење УН не буде Косову гарантовало државност. "Не претим Савету безбедности, али то видимо као могућност", рекао је Чеку.

Међу високим званичницима ЕУ засад не постоји сагласност око овог модела. Предстоји, по свој прилици,  још много дипломатских контаката на највишем нивоу пре него што Ахтисари добије зелено светло да изађе са својим предлогом.

-----------------------------------------------------------

Не може за све исто

Противећи се одржавању референдума о независности Јужне Осетије од Грузије, САД су јуче позвале обе стране да "пронађу мирно решење које би дефинисало статус Јужне Осетије у оквиру међународно признатих граница Грузије и које би обезбедило Јужној Осетији заначајну аутономију у оквиру јединствене Грузије". Став САД који је пренео портпарола Стејт департмента Шон Мекормак на линији је онога што тражи државни врх Србије за Косово и Метохију.